 Božji zakon sadržan u deset zapovesti otkriva čoveku njegovu dužnost da krajnje voli Boga i svog bližnjeg kao samog sebe. Američka nacija duguje obavezu ljubavi obojenoj rasi, i Bog je odredio da treba da vrate za loše koje su im učinili u prošlosti. Oni koji su uzeli aktivno učešće u prinudnom ropstvu nad obojenim ljudima nisu oslobođeni odgovornosti činjenja posebnog napora da uklone, koliko god je moguće, siguran rezultat svog ropstva.
Kada je dužnost dovođenja jevanđelja obojenoj rasi predstavljena, mnogi su dali opravdanje da će druženje sa obojenim ljudima kontaminirati društvo. Ali baš ovo opravdanje je dokaz da sredstva treba da budu uspostavljena da uklone od ove rase poniženje koje im je naneto. Kao ljudi, ne bi trebali više da kažemo našim stavom, „Da li sam ja čuvar brata svog?“ mi treba da izazovemo sebe da činimo pravedno, da volimo milostivo. Mi treba da načinimo objavu svojim delima da imamo veru za koju sveci treba da se bore. Treba da idemo napred da tražimo potlačene, da podignemo pale, i da pružimo pomoć onima kojima je potrebna naša podrška. Treba da zapamtimo da su mnogi među obojenima koji su povereni sa Bogom danim umećem, koji su imali intelektualne sposobnosti mnogo veće od onih gospodara koji su ih prisvajali kao svoju imovinu, bili naterani da trpe svako poniženje, a njihove duše su jecale pod najokrutnijim i najnepravednijim ugnjetavanjem. Oni su bili ambiciozni da steknu svoju slobodu, i tražili svaki mogući način da je zadobiju. Ponekad je njihova odložena nada izazvala da blesnu od ogorčenja, i bili su primorani da pretrpe strašne kazne koje su slamale njihovu hrabrost, a prema svim spoljašnjim izgledima njihov duh je bio pokoren. Ali drugi su planirali godinama, i na kraju bili uspešni u osvajanju svoje slobode. Mnogi od njih su imali popunjena mesta od poverenja, i predstavili su činjenicu da je obojena rasa sposobna za prefinjenost i poboljšanje. Dok ljudi tvrde da objavljuju poslednju poruku milosti svetu, ne smemo postojano zanemariti Južnu oblast; jer je ona deo Božjeg moralnog vinograda. Nije na nama da proučavamo posledice; već da idemo u tu oblast i radimo za obojene ljude ozbiljno kao i za belce, i da ostavimo rezultat sa Bogom. Naš udeo je da radimo sa svim našim Bogom danim sposobnostima da nadoknadimo vreme koje smo potrošili na planiranje kako da izbegnemo nesrećne rezultate u radu u Južnoj oblasti. Mi smo Božji glasnici, i on nas je poslao da radimo i za belu i za crnu rasu bez pristrasnosti i bez licemerja. Mi iznosimo istinu u upozorenjima i molbama. Mi ističemo put svetlosti otvorenim i jednostavnim jezikom, da lako mogu da razumeju i belci i crnci. Nemamo vremena da gradimo zidove razlikovanja između bele i crne rase. Belci koji prihvate istinu u Južnoj oblasti, ako su obraćeni Bogu, primetiće činjenicu da plan iskupljenja obuhvata svaku dušu koju je Bog stvorio. Zidovi sektašenja i društveni sloj i rasa će pasti kada istinski misionarski duh uđe u srca ljudi. Predrasuda je rastopljena Božjom ljubavlju. Svi će shvatiti da postaju radnici zajedno sa Bogom. I etiopska i bela rasa su Božja kupljena imovina, i naš posao je da poboljšamo svaki talenat koji nam je Bog pozajmio, da sačuvamo duše i belaca i crnaca. Ako muškarci i žene obe rase odbiju Božju istinu, moraju da odgovaraju Bogu za odbacivanje Isusa Hrista, koji je umro za njihovo spasenje. Svom svojom snagom moramo da radimo svoj posao sada. Božji cilj u dovođenju nas njemu je da nas uskladi liku Isusa Hrista. Svi koji veruju u Hrista će razumeti lični odnos koji postoji između njih i njihove braće. Oni su grane nakalemljene na isti kalem, da vuku hranljive materije iz korena. Vernici, bilo beli ili crni, su grane Istinite Loze. Ne postoji posebno nebo za belce, i drugo nebo za crnce. Svi smo spaseni istom milošću, svi ulazimo na isto nebo na kraju. Zašto se onda ne ponašamo kao razumna bića, i prevaziđemo našu nesličnost Hristu? Isti Bog koji nas je blagoslovio kao njegove sinove i ćerke, blagoslovio je obojenu rasu. Oni koji imaju veru koja radi pomoću ljubavi i čisti dušu, gledaće sa saosećanjem i ljubavlju na obojene ljude. Mnogi od onih koji su imali svaku prednost, koji su sebe smatrali superiornijim nad obojenim ljudima jer im je koža bila bela, otkriće da će mnogi iz obojene rase otići na nebo pre njih. Pustite svakoga ko ceni dragocenu žrtvu koju je uradio Isus Hrist, da podigne svoj glas u molitvi Bogu, i uzvikne: „Pogledaj, o Gospode, ove sirote, potlačene ljude koju su prezirani i zlostavljani od strane bele nacije. Udahni u njihove duše dah duhovnog života. Ako nije učinjen trud za njihovu odbranu, oni će umreti u svom grehu, i njihova krv će se naći na našim haljinama. Oče milosti, žali tvoje potomstvo. Udahni ove pretučene, povređene, neuke duše, da mogu da žive. Daj Sveti Duh onima koji treba da idu napred kao glasnici ovim ljudima. Ne uzimaj svoj Sveti Duh od nas na našim većima, i osposobi nas da pravimo planove i smišljamo sredstva za širenje istine među njima.“ Moramo da probudimo, i razumemo istinu kakva je u Isusu. Moramo da konsultujemo reč Božju, da ne bismo tražili da izbegnemo neprijatan posao. Kada shvatimo da smo radnici zajedno sa Bogom, obećanja neće biti izrečena sa polovičnom nezainteresovanošću, već će da gore u našim srcima, i zasvetle na našim usnama. Treba da ih predstavimo Božjem prestolu sa ozbiljnošću, i Gospod će izliti svoj Duh na predanog, posvećenog radnika. Oni koji mole Boga, kao što je molio Mojsije, primiće ista obećanja koja je Mojsije primio. Kada se Mojsije molio: „Molim te, ako sam našao milost u tvojim očima, pokaži mi sad tvoj put, da te upoznam, da nađem milost u tvojim očima; i smatraj da je ova nacija tvoj narod. I on reče, Moje prisustvo će ići sa tobom, i daću ti odmor.“ Opet je Gospod rekao Mojsiju, „Sigurno ću biti sa tobom.“ Ista obećanja data Mojsiju biće data onima koji idu dalje da budu saradnici Isusu Hristu u Južnoj oblasti. Ne treba da čekamo važne ljude da preuzmu posao. Treba da ohrabrimo one koji imaju odgovornost da odu u ovu oblast, koji su željni da preuzmu posao. Neka oni na odgovornim pozicijama pruže svoje saosećanje takvim radnicima, i snabdeju ih sa objektima pomoću kojih mogu da rade potreban posao. Neka ljudi u našim institucijama ne osećaju da je njihovo pravo da vežu ruke radnicima na svakom koraku. Neka oni koji imaju nameru da rade, rade sa svojim umećem bilo šta što njihove ruke nađu da rade. Neka oni koji nemaju učešća u napornom iskustvu učenja obojenih ljudi, ujedine svoje molbe sa molbama radnika, i mole da Sveti Duh podstakne srca radnika, i pomogne im u obavljanju uspešnog posla za Učitelja. Gospod Bog Subote čuće iskrenu molitvu. On će da vodi one koji osećaju pouzdanje u njega, i tako će da predvodi radnike da će mnoge duše doći do znanja o istini. Istina kakva je u Isusu vrši preobražujući uticaj na umove njenih primalaca. Neka niko ne zaboravi da je Bog uvek većina, i da sa njim uspeh mora da kruniše sav misionarski trud. Oni koji imaju živu vezu sa Bogom znaju da božanstvo deluje kroz čovečanstvo. Svaka duša koja sarađuje sa Bogom radiće pravedno, voleće milost, i hodaće ponizno sa Bogom. Gospod je Bog milosti, i brine čak i o nemim zverima koje je stvorio. Kada je lečio na Šabat, i bio optužen da krši zakon Božji, rekao je svojim tužiocima: „Ne odreši li svako od vas na Šabat svog vola ili magarca od jasala i odvodi ga da ga napoji? Nije li ovu kćer Avramovu, koju Sotona beše svezao, evo već je osamnaest godina, trebalo odrešiti od te spone na Šabat? Na te njegove reči postideše se svi njegovi protivnici, a sav narod se radovao zbog svih veličanstvenih dela koja je on učinio.“ Gospod gleda stvorenja koja je stvorio sa saosećanjem, bez obzira kojoj vrsti pripadaju. Bog je „od jedne krvi izveo svaki ljudski narod da prebiva po celom licu zemlje, i odredio unapred određena razdoblja, i granice njihovog prebivanja; da bi tražili Gospoda, ne bi li ga kako napipali, i našli, jer nije daleko ni od jednog od nas; jer u njemu živimo, mičemo se i jesmo, kao što i neki od vaših pesnika rekoše, Čak smo i njegov rod.“ Obraćajući se svojim učenicima Spasitelj je rekao, „Svi ste vi braća.“ Bog je naš zajednički Otac, i svako od nas je čuvar brata svog. E. G. W.  Kada je Bog rekao Mojsiju da ide deci Izraelovoj i da ih izvede iz Egipta, Mojsije je upitao: „Gle, kad dođem deci Izraelovoj i kad im kažem, Bog vaših otaca me je poslao k vama; i oni će me pitati, Koje je njegovo ime? Šta ja da im kažem? I Bog je rekao Mojsiju, JA SAM ONAJ KOJI JESAM;......ovo je moje ime zauvek.“
Ime Gospoda označava i postojanje i karakter. „Ja sam“ izražava postojanje. Ja sam onaj koji jesam, izražava karakter. A verovati u Boga znači verovati u njegovo postojanje i u njegov karakter. Nije dovoljno verovati samo u postojanje Boga. Verovati samo u to da on jeste, a ne verovati u to da je on onaj koji jeste, znači ne verovati u njega uopšte. Čak i verovati u njegovo postojanje i u isto vreme verovati da je njegov karakter drugačiji od onog kakav zaista jeste – to bi samo značilo verovati u drugačijeg Boga od onoga koji on zaista jeste. I verovati u drugačijeg Boga nego što on zaista jeste, zapravo znači verovati u drugog Boga; ali u realnosti ne postoji drugi Bog osim njega; svi drugi su samo izmišljeni. Stoga, čak i verovati da on jeste, a u isto vreme verovati da je on po karakteru drugačiji od onoga što on zaista jeste – ovo u realnosti znači, ne verovati u njega uopšte. To znači verovati u drugačijeg Boga od njega samog, to znači imati drugog Boga, a to predstavlja idolopoklonstvo. Prema tome, zapisano je: „Onaj koji dolazi Bogu, mora verovati da on jeste“ – i dalje. On „mora verovati da on jeste i da nagrađuje one koji ga revno traže.“ Jevr. 11:6. Drugim rečima, onaj koji dolazi Bogu, mora verovati da on jeste i da je on ono što jeste; mora verovati i u njegovo postojanje i u njegov karakter. Ovo i samo ovo znači verovati u Boga. Ovo i samo ovo znači verovati u njegovo ime. Šta je onda njegov karakter? Koje je njegovo ime? Ko je on? Jednom rečju, odgovor glasi: „BOG JE LJUBAV.“ Na drugom mestu njegovo ime je dato u proširenom obliku, kako bismo potpunije mogli da razumemo šta ono predstavlja. Kada je Mojsije pitao Gospoda da mu pokaže svoj put, Gospod je rekao: „Učiniću ovo što si tražio.....Učiniću da sva moja dobrota prođe pred tobom i objaviću ime Gospodnje pred tobom.“ „I Gospod se spustio u oblaku i stajao je tamo sa njim i objavio ime Gospodnje. I Gospod je prošao pred njim i objavio, Gospod, Gospod Bog.“ To znači „Jehova, Jehova Bog;“ „Jah“ što znači „Ja sam“ a to izražava postojanje. A sada dolazi ono što izražava njegov karakter: „Milosrdan i milostiv, dugotrpeljiv, pun dobrote i istine, pokazuje milost hiljadama, oprašta bezakonje i prestup i greh.“ Ovo je njegovo ime; i ovo je to što on jeste. „Milosrdan, jeste pun milosti. Milosrđe predstavlja sklonost da tretira ljude bolje nego što oni to zaslužuju. To ne znači da on tretira tako ljude iz neke spoljašnje prinude; već je to njegova lična sklonost, njegova najdublja priroda, da postupa tako. Pošto je u njegovoj prirodi da postupa tako, on ne može postupati nikako drugačije. Ako bi postupao drugačije, morao bi biti nešto što nije. A ako bi bio nešto što sam nije, prestao bi da bude Bog. Stoga, on nikada ne može biti drugačiji od onoga što jeste. Kao posledica toga, on se nikada ne može ponašati drugačije, nego da ljude tretira bolje nego što zaslužuju; jer on je milosrdan, - potpuno na raspolaganju, - da ljude tretira bolje nego što zaslužuju. U njegovoj prirodi je da čini tako. Slava njegovom imenu! Milostiv. Milost je usluga. Milostiv jeste naklonjen; pružanju usluge. Ovo je on. Ovo je njegova priroda. Zbog ovoga je često pisano: „Milost vam i mir od Boga našeg Oca i od Gospoda Isusa Hrista.“ I zbog toga što je milostiv, stoga, „Svakome od nas je data milost po meri Hristovog dara:“ Ef. 4:7. Mera Hristovog dara je mera, „punine božanstva, telesno.“ Kol. 2:9. Tako da, u ovom daru milosti, on nam daje sebe u punini. Jer, „od punine njegove svi smo primili i to milost na milost.“ Jovan 1:16. On je milostiv. On je Spasitelj. Hvala njegovom imenu. Dugotrpeljiv: „Bog je dugotrpeljiv prema nama, ne želeći da bilo ko propadne; već da svi dođu do pokajanja.“ I „dugotrpeljivost našeg Gospoda je spasenje.“ 2. Pet. 3:15. Dugotrpeljivost Gospoda je spasenje i on je dugotrpeljiv – to je njegova priroda, to je on sam, - posledično, on je spasenje. Stoga, „Gle, Gospod je moje spasenje; Verovaću mu i neću se plašiti; jer Gospod JEHOVA je moja snaga i moja pesma; on je takođe postao moje spasenje. Stoga ćete radosno crpeti vodu sa izvora spasenja.“ Is. 12:2,3. Jer on je, „izvor žive vode.“ Jer. 2:13. Neka je blagosloveno njegovo ime. Pun dobrote i istine, pokazuje milost – tretman bolji od onog koji zaslužuju – hiljadama; ne hiljadama ljudi, već hiljadama naraštaja ljudi. Jer, „Znaj, stoga, da je Gospod Bog tvoj, Bog verni, koji do hiljadu naraštaja drži savez i milost onima koji ga ljube i drže njegove zapovesti.“ Pnz. 7:9. Engleski prevod Izl. 34:7, kaže, „koji čuva milosrđe za hiljade,“ u nemačkom prevodu piše „hiljade naraštaja.“ Ovo je misao koja prožima pasus. Ovo je njegova priroda. On je veran Bog i on uživa u onima koji polažu svoje nade u njegovu milost – u onima koji polažu nade u njegovu sklonost da ih tretira bolje nego što zaslužuju; u njima koji veruju u njegovo ime, koji je milostiv čak i hiljadama naraštaja. Neka je uzvišeno njegovo ime. „Oprašta bezakonje i prestup i greh;“ ne piše da će da oprosti ako se dovoljno pokajemo; niti piše da se može ubediti da oprosti. Ne; već piše da on oprašta bezakonje i prestup i greh. Takva je njegova priroda; tako da nikakav trud nije potreban sa njegove strane kako bi pružio oproštenje. Oproštenje se nalazi u njemu samome. Oproštenje je od njega. U njegovoj biti je da ga da svakoj duši. On ne može raditi ništa drugo; jer ne može biti drugačiji nego što jeste. Ovo je njegovo ime. Ako čovek ne želi da prihvati oproštenje kada se tako besplatno i neprestano nudi, on mora propastio u svojim gresima; jer on nikoga ne može prisiliti da ga prihvati, već ga pruža i nudi svima. On nudi oproštenje svakoj duši; i nudi uvek. Jer on je takav; i on je isti i juče i danas i zauvek. Od večnosti do večnosti, on je Bog. I on je Bog svakoj duši. Od večnosti do večnosti, on je ono što jeste i on ne može biti ništa drugo. „Ja sam onaj koji jesam. Ovo je moje ime zauvek i ovo je moj spomen kroz sve naraštaje.“ On „oprašta bezakonje i prestup i greh.“ To je njegovo ime. Slava njegovom imenu! „I Gospod se spustio u oblaku i stajao sa njim tamo i objavio je ime Gospodnje. I Gospod je prošao pred njim i objavio, Gospod, Gospod Bog, milosrdan i milostiv, dugotrpeljiv, pun dobrote i istine, koji čuva milost hiljadama, opraštajući bezakonje i prestup i greh.“ Ovo je njegovo ime. Ovo je on sam. Stoga, „Ustani i blagosiljaj Gospoda svog Boga, uvek i zauvek; i budite blagosloveni slavnim imenom koje je blagosloveno iznad svakog blagoslova i slave.“ „Veličajte zajedno sa mnom Gospoda i uzvisujmo zajedno ime njegovo. A. T. J. |
Arhiva
March 2023
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
