Blog Posts

PRVA PORUKA - NOVOROĐENJE U STAROM ZAVETU 3. DEO

1/22/2022

Neko može misliti da Samson nije bio novorođen zbog toga što imamo primer Samsona na kojeg dolazi Gospodnji Duh a onda imamo primer kako je Gospod odstupio od njega kada ga je Dalila izdala: „Tada se na njega spusti Duh GOSPODNJI pa užad što su mu bila na rukama postala su kao lan koji ognjem gori, a sveze njegove spale su mu sa ruku.” Sudije 15:14 „Tada ona reče: ’Samsone, eto Filistejaca na tebe!’ A on se prenu iz svog sna pa reče: ’Izvući ću se kao i pre i oslobodiću se.’ Ali on nije znao da je GOSPOD odstupio od njega.” Sudije 16:20 Kada Gospod odstupi od nekog to ne znači da taj neko ne može postati novorođen i umreti kao spašen čovek.

Sve dok čovek nije u huli na Svetog Duha Bog može da se vrati u tog čoveka, da verom živi u njegovom srcu i dovede ga do novorođenja: „’Ko nije sa mnom, protiv mene je; i ko sa mnom ne sabira, rasipa.’ ’Zato kažem vama: Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, ali hula protiv Duha neće se oprostiti ljudima. I ko kaže reč protiv Sina Čovečijeg, oprostiće mu se. Ali ko kaže protiv Duha Svetog, neće mu se oprostiti ni na ovom svetu ni u budućem.” Matej 12:30-32 Govoriti protiv Svetog Duha znači namerno istrajavati u odbijanju osvedočenja od Duha sve dok savest ne otupi i tada više Bog ne može da se Svojim Svetim Duhom vrati verom u čovekovo srce da ga promeni: „A Duh izričito govori da će u poslednja vremena neki otpasti od vere priklanjajući se prevarnim duhovima i doktrinama demona, podlegavši licemerju lažljivaca ožigosanih u vlastitoj savesti” 1. Timoteju 4:1,2 „Sve je čisto čistima, a uprljanima i nevernima ništa nije čisto, nego su im uprljani i um i savest. Ispovedaju da znaju Boga, ali ga se delima odriču — gnusni su i neposlušni i za svako dobro delo neprikladni.” Titu 1:15,16 „Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! vi se jednako protivite Duhu svetome.” Dela 7:51

Isav je trajno izgubio blagoslov jer nije cenio ono što je sveto: „Da ko ne postane bludnik ili svetovnjak kao Isav, koji je za jedan obrok prodao svoje prvorodstvo. Pa znate da je i posle, kad je hteo primiti blagoslov, bio odbačen jer nije našao mesto pokajanju, iako ga je sa suzama zatražio.” Jevrejima 12:16,17 Zato nam Jovan kaže da se za takve ljude ne molimo: „Vidi li ko brata svojeg gde čini greh što nije na smrt, neka moli, i daće mu život — onima koji čine greh što nije na smrt. Postoji greh što je na smrt; za njega ne kažem da se pomoli.” 1. Jovanova 5:16

Međutim mi ne možemo tvrditi da je Samson pohulio na Svetog Duha samo na osnovu njegovih grehova jer nam ovo piše apostol Pavle: „I zahvalan sam onome koji mi je snagu dao — Hristu Isusu, Gospodu našem — što me smatrao vernim i postavio u službu; mene koji sam pre bio hulitelj i progonitelj i nasilnik, ali sam zadobio milosrđe jer sam to učinio u neznanju, u neveri. A milost Gospoda našeg beše preobilna, zajedno s verom i ljubavlju koja je u Hristu Isusu. Verodostojna je ova reč i svakog priznanja vredna: Hrist Isus dođe na svet spasiti grešnike, od kojih sam prvi ja.” 1. Timoteju 1:12-15 Na osnovu ovoga što Pavle kaže mi vidimo da Bog ne odustaje lako od ljudi.

Samsonova kosa je bila simbol njegove odanosti Bogu: „Britva nije prešla po mojoj glavi, jer ja sam nazirej Božji od utrobe majke svoje. Da se obrijem, moja bi snaga tada otišla od mene i ja bih oslabio i postao kao svaki drugi čovek.” Sudije 16:17 Kada ga je Dalila izdala odsekli su mu kosu i simbol njegove odanosti Bogu je uklonjen kao posledica njegovog grešnog života: „A ona ga uspava na svojim kolenima i zovne čoveka pa mu obrije sedam pramenova sa glave. I počne ga mučiti, ali snaga njegova beše otišla od njega.” Sudije 16:19

Naravno ne treba ni u jednom trenutku da pomislimo da je kosa bitna jer je Samsonova snaga dolazila od Boga, što nam Elen Vajt i objašnjava: „Da je Samson bio obrijan bez krivice sa svoje strane, njegove snage ne bi nestalo. Ali on je svojim načinom postupanja pokazao da za Božje odobravanje i Njegov autoritet ne mari isto toliko kao ni za onih nekoliko pramenova kose sa svoje glave. Zato ga je Gospod napustio, dozvolivši da snosi posledice svoje ludosti.” (ST 13 oktobar, 1881) „On je malo-pomalo kršio uslove svog svetog pozvanja. Bog ga je dugo trpeo, ali kad se predao sili greha tako da je izdao svoju tajnu, Gospod ga je napustio. Snaga se nije nalazila u samoj njegovoj kosi, već je to bio znak njegove odanosti Bogu, a kad je taj simbol bio žrtvovan popuštanjem strastima, izgubljen je i blagoslov koji je ona označavala.” Patrijarsi i Proroci

Međutim Samsonu je pružena druga šansa: „Ali kosa na glavi poče mu rasti nakon što je bila obrijana.” Sudije 16:22 Elen Vajt dalje piše: „U patnji i poniženju, filistejska igračka, Samson je naučio više o svojim vlastitim slabostima nego što je pre znao i njegova ga je muka navela na pokajanje.” Patrijarsi i Proroci

Pored toga što Elen Vajt kaže da se Samson pokajao hajde da to dokažemo i Biblijom: „Tada Samson pozove GOSPODA i reče: ’Gospode GOSPODE, seti me se, molim te, i osnaži me, molim te, još samo ovaj put, Bože, da se Filistejcima odjednom osvetim za oba svoja oka.’ I Samson obuhvati dva srednja stuba na kojima je kuća stajala i nasloni se na njih, desnicom svojom na jedan, a levicom svojom na drugi. Tada Samson reče: ’Neka poginem sa Filistejcima!’ I napregnu se iz sve snage pa se kuća sruši na knezove i na sav narod koji beše u njoj. I beše više mrtvih što ih je pobio kad je poginuo nego što ih je pobio u svom životu.” Sudije 16:28-30

Ne smemo zaboraviti da Samsonova snaga dolazi samo od Boga, tako da nam je jasno da mu je Bog dao snagu i da je odgovorio na njegovu molitvu. ČIm mu je Bog dao snagu to znači da se Bog opet vratio da Svojim Duhom boravi verom u Samsonovom srcu. Ne samo to nego mi iz Biblije znamo da Bog ne uslišava grešnike: „A znamo da Bog grešnike ne uslišava, nego ako je neko bogobojazan i vrši volju njegovu, njega uslišava.” Jovan 9:31 Bog se vratio u Samsona jer se Samson ponizio i odabrao da služi Bogu to je Samsona dovelo do pokajanja, Bog ga više nije gledao kao grešnika i uslišio mu je molitvu.

Da li to onda znači da je Samson spašen? Naravno i mi to vidimo u ovim stihovima: „I šta još da kažem? Pa ponestaće mi vremena budem li pričao o Gideonu, pa Baraku i Samsonu i Jeftaju, pa Davidu i Samuelu i prorocima, koji su verom osvojili kraljevstva, izvršili pravednost, postigli obećanja, zatvorili čeljusti lavovima, pogasili silinu ognja, umakli oštrici mača, ojačali u slabosti, postali jaki u ratu, naterali na beg vojske tuđinaca.” Jevrejima 11:32-34

Vidimo da je Samson bio od Boga to jest novorođen jer piše da je kao i drugi nabrojani velikani vere učinio ono što je pravedno a Jovan nam kaže: „Po ovome se poznaju deca Božja i deca đavolova: ko god ne čini pravdu i ko ne voli brata svoga, nije od Boga. Jer ovo je poruka koju ste čuli od početka — da volimo jedni druge. Ne kao Kain, koji beše od Zloga pa zakla brata svoga. A zbog čega ga zakla? Jer su mu dela bila zla, a dela brata njegovog pravedna. 1. Jovanova 3:10-12 Znači ko god ne čini ono što je pravedno taj nije od Boga a za Samsona piše da je učinio ono što je pravedno.

Imamo i primer Davida. Hajde da pogledamo kako je David prvo bio novorođen, pa je prestao da bude novorođen i onda se pokajao i ponovo postao novorođen jer sve dok ne uđemo u hulu na Svetog Duha Bog može da se vrati da Duhom verom živi u našim srcima: „Tada reče Samuel Saulu: ’Ludo si postupio! Nisi održao zapovest GOSPODA, Boga svojega, koju ti je zapovedio; jer sada bi GOSPOD učvrstio tvoje kraljevstvo nad Izraelom doveka. Ali sada se tvoje kraljevstvo neće održati. GOSPOD je sebi potražio čoveka po svom srcu i GOSPOD mu je zapovedio da bude vladar nad narodom njegovim; jer ti nisi održao šta ti je GOSPOD zapovedio.’” 1. Samuelova 13:13,14 „A tada zatražiše kralja. I dade im Bog Saula, sina Kiseva, čoveka iz plemena Benjaminovog, koji je vladao četrdeset godina. I kad njega svrgnu, podiže im Davida za kralja, o kojem reče i posvedoči: ’Nađoh Davida, sina Jesejevog, čoveka po srcu svojem, koji će ispuniti svu moju volju.’” Dela 13:21,22 Dakle vidimo da je David bio po Božijem srcu što znači da je bio novorođen i Bog ga je postavio za cara.

Međutim David je popustio pod iskušenjima, izgubio je novorođenje i počinio je strašan greh: „I dogodi se, u večernje doba, da David ustade sa svoje postelje i prošeta po krovu kraljevskog dvora. I opazi sa krova ženu gde se kupa; a žena beše vrlo lepog izgleda. I David posla pa se raspita za tu ženu. A neko reče: ’Zar to nije Batšeba, kći Elijamova, žena Urije Hetejina?’ I David posla glasnike da je dovedu. I kad je došla ka njemu, on leže sa njom; a ona se beše očistila od svoje nečistoće. Zatim se ona vrati kući svojoj. I žena zatrudne pa posla i javi Davidu; i reče: ’Ja sam trudna.’“ 2. Samuelova 11:2-5 David ovaj greh nije počinio u neznanju jer su mu sluge rekle čija je to žena.

Kada je žena zatrudnela David je pokušao da pošalje njenog muža kući da bi muž legao sa njom i da onda izgleda kao da je dete njegovo a ne Davidovo: „Tada David posla poruku Joavu: ’Pošalji ka meni Uriju Hetejina.’ I Joav posla Uriju ka Davidu. I kad je Urija došao ka njemu, David priupita kako je Joav i kako je narod i kako napreduje rat. Zatim David reče Uriji: ’Siđi u svoju kuću i operi noge svoje.’ I Urija izađe iz kraljevog dvora, a za njim iznesoše kraljevske hrane. Ali Urija ostade spavati na vratima kraljevskog dvora sa svim slugama gospodara svojega i ne ode kući svojoj. I javiše to Davidu govoreći: ’Urija nije otišao kući svojoj.’ Zato David reče Uriji: ’Zar ti nisi došao sa puta? Zašto ne odeš kući svojoj?’ A Urija reče Davidu: ’Kovčeg i Izrael i Juda borave pod šatorima, a moj gospodar Joav i sluge gospodara mojega logoruju na otvorenom polju; a ja da uđem u kuću svoju pa jedem i pijem i spavam sa ženom svojom? Tako živ bio ti i tako živa bila duša tvoja, takvo što ne bih učinio!’ Tada David reče Uriji: ’Ostani ovde još danas, a sutra ću te otpustiti.’ Tako Urija ostade u Jerusalimu onaj dan i sledeći. Onda ga David pozove pa je Urija pred njim jeo i pio; i David ga opi. A uveče izađe pa legne na svoju postelju sa slugama gospodara svojega, ali svojoj kući nije otišao. ” 2. Samuelova 11:6-13 Urija je toliko bio odan Davidu da nije hteo da ga napusti i ode kući, čime je Davidov greh još veći jer je izneverio Urijino poverenje.

Kada Davidovi pokušaji da prevari Uriju nisu uspeli, David je naručio Urijino ubistvo: „I dogodi se ujutru da David napisa pismo Joavu i posla ga po Uriji. I u tom pismu napisa govoreći: ’Postavite Uriju napred, gde je najžešći boj, pa se povucite iza njega da bude pogođen i pogine.’” 2. Samuelova 11:14,15

To što je David učinio je bilo zlo u Gospodnjim očima: „A kada je Urijina žena čula da je mrtav njen muž, Urija, oplaka ona svog muža. Kada je prošlo žaljenje, posla David po nju i uze je u svoju kuću; ona mu postade žena i rodi mu sina. Ali to što je David učinio bilo je mrsko GOSPODU.” 2. Samuelova 11:26,27

David se pokajao i tražio je da mu Bog promeni srce: „Upravitelju. Psalam Davidov; kad je ka njemu došao prorok Natan, nakon što David beše otišao ka Batšebi… Čisto srce stvori, Bože, u meni; i duh pravi u meni obnovi. Nemoj me odbaciti od svoje prisutnosti, i svog duha svetog nemoj od mene uzeti. Obnovi mi radost tvog spasenja i podupri me svojim duhom voljnim. Tada ću prestupnike poučavati tvojim putevima, i grešnici će se tebi obraćati.“ Psalam 51:1,10-13 Vidimo da se David kaje zbog greha koji je učinio i traži da mu Bog očisti srce, David traži od Boga da mu Bog ne uzme trajno Sveti Duh jer bi to onda bila hula na Svetog Duha i David bi izgubio spasenje. David sve to traži ne zbog sebičnih razloga već zato da bi mogao da pouči prestupnike Božijim putevima, a da bi to učinio mora dobiti novorođenje tokom svog života.

Bog mu je ispunio želju i učinio ga je ponovo novorođenim: „Dođite i poslušajte, svi vi koji se Boga bojite, i ispripovedaću vam šta je on za moju dušu učinio. Njemu sam vapio ustima svojim, i svojim sam ga jezikom veličao. Da sam gledao na bezakonje u svome srcu, ne bi me uslišio Gospod. Ali Bog me uslišio; poslušao je glas moje molitve. Blagoslovljen neka je Bog, koji nije odbio moju molitvu ni milost svoju od mene.“ Psalam 66:16-20

Neko može ovaj citat da tumači da novorođenja ima samo u Novom Zavetu: „‘Nego, ovo je savez koji ću sklopiti sa domom Izraelovim nakon tih dana’, govori Gospod: ’Zakone ću svoje staviti u um njihov i upisati ih u njihova srca; i biću im Bog, a oni će meni biti narod.’” Jevrejima 8:10 Međutim onda bi to značilo da Bog nije bio Bog Izraelcima u Starom Zavetu i da im postaje Bog tek u Novom Zavetu što nije tačno jer Biblija kaže da im je On bio Bog i u Starom Zavetu: „Ali ja sam GOSPOD, Bog tvoj od zemlje egipatske, i nemoj poznavati drugog boga osim mene: jer osim mene nema spasitelja.” Osija 13:4 Čak i u samom dekalogu vidimo da je Bog bio njihov i u Starom Zavetu: „Ja sam GOSPOD, Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva.“ 2. Mojsijeva 2:20 Bog od Svog naroda traži da odbaci sve grehe u Starom Zavetu jer je i tada bilo moguće da dobiju novo srce i novi duh: „Odbacite od sebe sve svoje prestupe, kojima ste se ogrešili; i načinite sebi novo srce i nov duh: jer zašto da umrete, dome Izraelov?” Ezekijel 18:31

Da ne bi doneli pogrešan zaključak kako smo mi bolji od Jevreja iz Starog Zaveta, Bog nas upozorava preko Pavla: „I ako su neke od grana odlomljene, a ti, divlja maslina, nakalemljen među njih, imaš udela u korenu i masti masline, ne uzvisuj se nad grane. Ako se uzvisuješ, znaj da ne nosiš ti koren, nego koren tebe. Reći ćeš: ’Grane su odlomljene da se ja nakalemim.’ Dobro; zbog nevere su odlomljene, a ti po veri stojiš. Ne uznosi se, nego strahuj: jer ako Bog nije poštedeo prirodne grane, pazi, jer ni tebe neće poštedeti. Pogledaj, dakle, dobrotu i strogost Božju: prema onima koji su pali strogost, a prema tebi dobrotu, ako ustraješ u njegovoj dobroti, inače ćeš i ti biti odsečen. A i oni će, ako ne ustraju u neveri, biti nakalemljeni: jer moćan je Bog da ih opet nakalemi. Jer ako si ti odsečen od masline koja je po naravi divlja i mimo naravi nakalemljen na pitomu maslinu, koliko će lakše oni koji su prirodne grane biti nakalemljeni na vlastitu maslinu?” Rimljanima 11:17:24

Ljudi bi možda mogli da pokušaju da igrom reči opravdaju verovanje da nema novorođenja u Starom Zavetu tvrdeći da stih iz Isaije 57:15 govori da je Bog sa onima koji su slomljenog i poniznog duha a ne u njima, ali kada Bog kaže da je sa nekim to znači da je u nekom: „U onaj dan ćete znati da sam ja u svom Ocu i vi u meni i ja u vama.” Jovan 14:20 „Ako me ko voli, držaće moje reči i Otac moj će voleti njega; i doći ćemo ka njemu i u njemu se nastaniti.” Jovan 14:23

U ova dva primera isto vidimo da je ljudima pre Isusove smrti bilo moguće da prestanu da greše: „Evo, zdrav si. Ne greši više da ti se nešto gore ne dogodi.” Jovan 5:14 „I ostade Isus sam i žena koja stajaše u sredini. A Isus, uspravivši se i ne videvši nikoga osim žene, reče joj: ’Ženo, gde su oni, tužioci tvoji? Niko te ne osudi?’ A ona reče: ’Niko, Gospode.’ A Isus joj reče: ’Ni ja te ne osuđujem. Idi i ne greši više!’” Jovan 8:9-11

Pavle verne naziva svetima u svojim poslanicama: „Pavle i Timotej, sluge Isusa Hrista, svim svetima u Hristu Isusu koji su u Filipi, sa nadglednicima i đakonima.” Filipljanima 1:1 „Pavle, apostol Isusa Hrista po volji Božijoj, i brat Timotej: zajednici Božijoj koja je u Korintu, sa svim svetima koji su u celoj Ahaji.” 2. Korinćanima 1:1 To nikako ne znači da verni ljudi nisu bili sveti i u Starom Zavetu. Duh je delovao isto u oba zaveta i verni ljudi su u oba zaveta sveti: „Jer nikada proroštvo nije bilo čovečijom voljom doneseno, nego ga nošeni Duhom Svetim izgovoriše sveti Božji ljudi.” 2. Petrova 1:21 Proroka je bilo uvek i u oba zaveta su sveti Božiji ljudi govorili naučeni od Svetog Duha. Bog je mogao da posvećuje ljude i u Starom Zavetu: „Uz to, dadoh im i subote svoje da budu znak između mene i njih, kako bi znali da sam ja GOSPOD koji ih posvećujem.” Ezekijel 20:12 Tako da uopšte nije čudno što se i Aron naziva svecem Gospodnjim: „I pozavideše Mojsiju u logoru, i Aronu, svecu GOSPODNJEM.“ Psalam106:16 Ljudi su i u Starom Zavetu mogli da se odvrate od svojih zlih puteva čak iako su bili u grehu isto kao i u Novom Zavetu: „Zato ti, sine čovečiji, reci domu Izraelovom: Ovako ste rekli govoreći: ‘Ako naši prestupi i gresi naši leže na nama i mi u njima trunemo, kako ćemo dakle preživeti?’ Reci im: ‘Tako ja živ bio’, reč je Gospoda GOSPODA, ‘nije meni stalo do smrti zlotvora, nego da se zlotvor odvrati od svog puta i živi. Odvratite se, odvratite se od zlih puteva svojih! Jer zašto da ginete, dome Izraelov?’” Ezekijel 33:10,11

Bog toliko voli ljude da je u Starom Zavetu bio tu da ih uteši isto Svetim Duhom kao i u Novom: „Jeste, da mi je i dolinom guste tame proći, zla se neću bojati: jer ti si sa mnom; štap tvoj i palica tvoja teše me.“ Psalam 23:4 „Ja, ja sam taj koji vas teši. Ko si ti da se bojiš smrtnog čoveka i sina čovečijeg koji je kao trava?” Isaija 51:12 „U mnoštvu misli u meni, utehe tvoje dušu mi raduju.” Psalam 94:19 „Daj mi znak za dobro, da vide oni što me mrze i da se postide; jer ti si mi, GOSPODE, pomogao i utešio me.” Psalam 86:17 „I ja ću moliti Oca pa će vam dati drugog Utešitelja da ostane sa vama doveka: Duha istine, kojeg svet ne može primiti jer niti ga vidi niti ga poznaje. A vi ga poznajete jer boravi kod vas i u vama će biti.” Jovan 14:16,17 Isus tu kaže drugog utešitelja zato što više neće tešiti Svoje učenike Svojim fizičkim prisustvom na zemlji nego duhovnim kao što je to radio u Starom Zavetu pomoću Svog i Očevog Svetog Duha. Zato Pavle i kaže Bog svake utehe jer je u oba zaveta Bog tešio verne ljude na isti način, inače bi u suprotnom bilo naglašeno da postoje različite utehe od Boga u Starom i Novom Zavetu: „Blagoslovljen neka je Bog, Otac našeg Gospoda Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji da i mi one koji su u svakoj nevolji možemo tešiti onom utehom kojom nas same teši Bog. Jer kao što se umnožavaju patnje Hristove u nama, tako se po Hristu umnožava i naša uteha.” 2. Korinćanima 1:3-5

Pogledajmo sledeće stihove: „U početku beše Reč i Reč beše sa Bogom i Reč beše Bog. On u početku beše sa Bogom. Sve je po njemu postalo, i nije bez njega postalo ništa što je postalo. U njemu beše život, i život beše svetlo ljudima. I svetli svetlo u tami i tama ga ne obuze. Pojavi se čovek poslan od Boga, čije ime beše Jovan. On je došao kao svedok da svedoči za Svetlo, da svi poveruju po njemu. Ne beše on to Svetlo, nego beše poslat da svedoči za Svetlo. Beše to Svetlo istinito koje rasvjetljuje svakog čoveka koji dolazi na svet. On na svetu beše i svet po njemu postade, a svet ga ne upozna. Ka svojima je došao i njegovi ga ne primiše; a svima koji ga primiše on dade moć da postanu deca Božja, onima koji vjeruju u njegovo ime, koji nisu rođeni od krvi, ni od volje tela, ni od volje muškarčeve, nego od Boga. I postade Reč telom i prebivaše među nama; i posmatrali smo slavu njegovu, slavu kao u jedinorođenoga od Oca, punog milosti i istine.” Jovan 1:1-14 Piše da je Reč bila kod Boga i da je kroz Nju sve postalo. Bog nam preko apostola Pavla otkriva da je kroz Isusa sve postalo što znači da je Isus ta Reč: „On je slika Boga nevidljivog, prvorođeni svakog stvorenja. Jer u njemu je sve stvoreno, što je na nebesima i što je na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo da su to prestoli ili kraljevstva ili poglavarstva ili vlasti — sve je po njemu i za njega stvoreno. I on je pre svega i sve u njemu postoji.” Kološanima 1:15-17 „Bog, koji je u više navrata i na više načina nekad govorio očevima po prorocima, u ove poslednje dane progovorio nam je po svome Sinu, kojeg je postavio naslednikom svega, po kome je i načinio svetove.” Jevrejima 1:1,2

Pošto ovim stihovima potvrđujemo da je Isus Reč onda nam postaje jasno da u Jovanovom jevanđelju piše da je u Isusu život koji je svetlost ljudima. Pavle kaže: „Zahvaljujemo Ocu, koji nas je osposobio da budemo sudeonici u nasledstvu svetih u svetlu.” Kološanima 1:12 Sa obzirom da je život u Isusu svetlost ljudima onda je Pavle dobio udeo u životu koji je u Isusu. Međutim Pavle ne kaže da te svetlosti nije bilo ranije zato što tvrdi da je dobio udeo u nasledstvu svetih u svetlosti što znači da je već bilo svetih koji su imali tu svetlost pa im se Pavle sada pridružio zajedno sa ostalim hrišćanima iz tog vremena. Pavle nastavlja dalje: „Koji nas je izbavio od vlasti tame i preneo nas u kraljevstvo Sina svoje ljubavi, u kome imamo otkupljenje njegovom krvlju, to jest oproštenje greha.” Kološanima 1:13,14 Sada nam postaje jasno da nas je Otac učinio dostojnima da imamo udeo u nasledstvu svetih u svetlosti, a ta svetlost je život u Hristu i na taj način mi prelazimo iz vlasti tame u carstvo Božijeg voljenog Sina.

Ono što je bitno je to da je ta svetlost postojala i ranije u ljudima i pre Isusove smrti: „Ka Zakonu i svedočanstvu: ako tako ne govore, to je zato što nema svetla u njima.“ Isaija 8:20 Znači oni koji su tada govorili prema reči to jest prema Bibliji i držali se svedočanstva i zakona, u njima je bila svetlost to jest život u Hristu jer jedino životom u Hristu možemo živeti na slavu Bogu: „Zaista, zaista, kažem vam: Onaj ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao ima život večni i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. Zaista, zaista, kažem vam: Dolazi čas, već sada je, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijeg; i živeće oni koji čuju. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako je i Sinu dao da ima život u sebi. A dao mu je i vlast da sudi, jer je Sin čovečiji. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas: i izaći će oni koji su činili dobro, na vaskrsnuće života, i oni koji su činili zlo, na vaskrsnuće osude.” Jovan 5:24-29

B. M.

0 Comments

PRVA PORUKA - NOVOROĐENJE U STAROM ZAVETU 2. DEO

10/18/2021

0 Comments

Bog je mogao da živi u Jovanu Krstitelju: „Jer će biti veliki pred Gospodom, i neće piti vina ni žestokog pića; i napuniće se Duhom Svetim još u utrobi majke svoje; I mnoge od sinova Izraelovih obratiće ka Gospodu Bogu njihovom; I on će ići pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca ka deci, i nepokorne ka mudrosti pravednih, da pripremi Gospodu narod spreman.” Luka 1:15-17 Pogledajmo kako sam Jov objavljuje da Božiji Duh živi u njemu: „Sve dok je dah moj u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim, Neće usne moje govoriti nepravdu, niti će jezik moj izgovoriti prevaru.” Jov 27:3,4 Sa svim ovim dokazima slobodno možemo zaključiti da nije tačno da se Stari Zavet fokusira na to da Bog samo živi u Svetinji nad svetinjama, a da se Novi fokusira na to da Bog počinje da živi u ljudima.

Čak i pored svih ovih dokaza ljudi ponekad mogu biti zbunjeni ovom izjavom Elen Vajt: „Čišćenjem Hrama Isus je objavio narodu svoju mesijansku službu i početak svoga rada. Taj Hram, podignut za prebivanje božanskog Prisustva, bio je uobličen kao očita pouka za Izrailj i ceo svet. Od večnih vremena Božja namera bila je da svako stvorenje, od sjajnog i svetog serafima do čoveka, treba da postane hram u kome će prebivati Stvoritelj. Delovanjem greha, ljudski rod je prestao da bude Božji hram. Potamnjeno i zlom obeščašćeno ljudsko srce nije više otkrivalo božansku slavu. Međutim, utelovljenjem Božjeg Sina, ispunjen je cilj Neba. Bog prebiva u ljudskom srcu i posredstvom spasonosne milosti čovekovo srce ponovo postaje Njegov hram. Bog je odredio da Jerusalimski Hram bude stalno svedočanstvo o uzvišenoj sudbini svakoga čoveka. Međutim, Jevreji nisu razumevali značenje građevine koju su gledali s toliko ponosa. Nisu hteli predati sebe i postati sveti hram Božjega Duha. Predvorja Jerusalimskog Hrama, ispunjena gužvom i nesvetom trgovinom, predstavljala su isuviše vernu sliku hrama srca, obesvećenog prisustvom strasti i nesvetih misli. Čišćenjem Hrama od kupaca i prodavaca, Isus je objavio svoju misiju čišćenja srca od prljavštine greha – od svetovnih želja, sebičnih sklonosti, loših navika koje kvare dušu. ‘I iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, Gospod nad vojskama. Ali ko će podneti dan dolaska njegova? i ko će se održati kad se pokaže? jer je on oganj livčev i kao milo bjeljarsko. I sešće kao onaj koji lije i čisti srebro, i očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro.’ (Malahija 3,1–3) ‘Ne znate li da ste vi crkva Božija, i Duh Božiji živi u vama? Ako pokvari ko crkvu Božiju, pokvariće njega Bog: jer je crkva Božija sveta, a to ste vi.’ (1. Korinćanima 3,16.17) Nijedan čovek ne može sam izagnati zlo mnoštvo koje je zaposelo srce. Jedino Hristos može očistiti hram duše. Međutim, On ne želi ući nasilno. On ne dolazi u srce kao u Hram u stara vremena, već kaže: ‘Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime.’ (Otkrivenje 3,20) On će doći ne samo na jedan dan, jer kaže: 'Useliću se u njih, i živeću u njima... i oni će biti moj narod.’ ‘Pogaziće naša bezakonja; bacićeš u dubine morske sve grehe njihove.’ (2. Korinćanima 6,16; Mihej 7,19) Njegovo prisustvo očistiće i posvetiti dušu, da bi mogla postati svetim hramom Gospodnjim i ‘stanom Božjim u Duhu’. (Efescima 2,21.22)” Čežnja Vekova Ova izjava Elen Vajt objašnjava da je Isus Svojim rasterivanjem trgovaca iz hrama pokazao šta je Njegova misija bila oduvek, On je uvek čistio ljudsko srce u oba zaveta, ali Jevreji to nisu shvatili pa im je i na ovaj način to pokazao. Cilj neba je bio ispunjen Hristovim utelovljenjem zato što je Hrist Svojom smrću na krstu dokazao i sotoni a i celom univerzumu da se Božiji zakon može savršeno održati i sotona je izgubio pravnu osnovu da bude gospodar ovoga sveta: „Neću više sa vama mnogo govoriti; jer dolazi vladar ovoga sveta, a u meni nema ništa.” Jovan 14:30 „Sada je sud ovome svetu; sada će vladar ovoga sveta biti izbačen napolje. I ja, kada budem podignut sa zemlje, sve ću privući ka sebi.” Jovan 12:31,32

Dat je dokaz Hristove pravednosti u praksi jer sotona je hteo da zna sa kojim pravom Bog uzima Mojsijevo telo: „A Mihael Arhanđeo, kad se prepirao sa đavolom, raspravljao se za Mojsijevo telo, ne usuđujući se da donosi pogrdan sud, nego reče: ’Gospod neka te ukori.’” Juda 1:9 Hteo je i da zna sa kojim pravom Bog dodeljuje Hristovu pravednost ljudima u Starom Zavetu: „Pokaza mi  Jošuu poglavara svešteničkog, koji stajaše pred anđelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajaše s desne strane da mu se protivi. A Gospod reče Sotoni: Gospod da te ukori, Sotono! Da, Gospod da te ukori, koji je izabrao Jerusalim. Nije li on žarač istrgnut iz ognja? A Jošua je bio obučen u prljave haljine, i stajao je pred anđelom. A on progovori i reče onima koji su stajali pred njim govoreći: skinite sa njega te prljave haljine. I reče mu: vidi, uklonio sam sa tebe tvoje bezakonje, i oblačim ti nove haljine. I rekoh: neka mu stave čist turban na glavu. I staviše mu čist turban na glavu, i obukli su mu haljine; a anđeo Gospodnji je tu stajao.“ Zaharija 3:1‐5 Isus mu je pokazao sa kojim pravom kada je savršeno održao Božiji zakon do smrti i otkupio nas Svojom smrću, pa su onda Hristovi učenici proširili na sve strane šta se desilo ne plašeći se ni smrti: „I čuh glas veliki koji govori u nebu: ’sada je nastalo spasenje i sila i kraljevstvo našeg Boga, i vlast njegovog Hrista! Jer je zbačen tužitelj braće naše, koji ih je optuživao pred našim Bogom dan i noć. I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svojega i nisu voleli svoj život do smrti.’” Otkrivenje 12:10,11 Tako je isto verovala i Elen Vajt: „Hristos je naš Prvosveštenik, sotona ne prestaje da pred Njega, kao opadač i tužitelj braće, izlazi dan i noć. Sa najvećom drskošću, on svaki nedostatak i svaku karakternu manu onih koje je naveo na neki greh iznosi kao dovoljan razlog da im se uskrati Hristova zaštita, kako bi nesmetano mogao da ih obeshrabri i uništi. Ali Hristos je Svojom žrtvom platio cenu otkupljenja za svakog grešnika. Zato u veri možemo da čujemo našeg Zastupnika kako na optužbe neprijatelja odgovara: 'Neka te prekori Gospod koji je izabrao Jerusalim! Zar on nije ugarak izvučen iz vatre?' 'A Jošua je bio obučen u prljave haljine.' Tako grešnici izgledaju pred neprijateljem koji ih je svojom obmanjivačkom silom lukavo naveo na neposlušnost prema Bogu. One koje je uspeo da savlada svojim kušanjima, neprijatelj zaodeva u haljine greha i srama, zatim tvrdi da Hristos nema prava da bude njihova svetlost i njihova odbrana.“ (MS 125, 1901)

Da sumiramo činjenice, u Starom Zavetu imamo Enoha, Mojsija i Iliju koji su pobedili smrt i otišli na nebo i imamo Noja, Jova i Danila za koje Bog kaže da su pravedni što nam jasno govori da su oni novorođeni jer ko nije novorođen ne može videti Božije carstvo: „Isus Odgovori: ’zaista, zaista kažem ti: ako se ko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u kraljevstvo Božije.’“ Jovan 3:5 i ne može biti pravedan: „Ako znate da je on pravedan, znate da je svaki koji čini pravdu od njega rođen.“ 1. Jovanova 2:29

Da ne bi smo stekli pogrešan utisak da je Elen Vajt verovala da Bog u Starom Zavetu živi u hramu a da u Novom živi u ljudima bitno je da budemo svesni i ove njene izjave: „Da je čovek držao Božji Zakon, onakav kakav je Adam primio nakon svog pada, Noa sačuvao, a Abraham držao, obred obrezanja ne bi bio potreban. Da su Abrahamovi potomci držali Savez, čiji je znak bilo obrezanje, oni nikada ne bi bili navedeni na idolopoklonstvo i ne bi morali robovati u Egiptu. Oni bi u mislima držali Božji Zakon i ne bi ga bilo potrebno objavljivati sa Sinaja ili pisati na kamene ploče. Da je narod držao načela Deset zapovesti, nepotrebne bi bile dodatne upute što ih je Mojsije primio. Njegovi potomci su izopačili i žrtveni sistem koji je Adam primio. Praznoverje, idolopoklonstvo, surovost i razvratnost iskvarili su jednostavnu i smislenu službu koju je Bog odredio. Tokom dugog odnosa s idolopoklonicima izraelski je narod pomešao mnoge  neznabožačke običaje sa svojim bogosluženjem, stoga im je Gospod na Sinaju dao jasne upute o žrtvenom sistemu. Nakon završetka Šatora sastanka On je s Mojsijem razgovarao iz oblaka slave iznad prestola milosti i dao mu potpune uredbe o žrtvenom sistemu i obliku bogosluženja koje treba održavati u Svetilištu.” Patrijarsi i Proroci Ovde vidimo da su i ploče i zemaljska svetinja nad svetinjama dati samo zato što su Izraelci proveli toliko vremena u Egiptu pod uticajem greha. Da nisu zbog neposlušnosti završili u egipatskom ropstvu zemaljska svetinja nad svetinjama ne bi ni bila napravljena. Svetinja nad svetinjama nikada nije pokazivala da će Bog tek u budućnosti moći da živi u ljudima, već je ona pokazivala da Bog može u tom a i u svakom trenutku da živi verom u srcima ljudi.

Ako se pažljivo ne proučavaju oba Zaveta, ovi stihovi mogu pogrešno biti protumačeni: „A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u njega. Jer tada, Duh još nije bio dat, zato što Isus još nije bio proslavljen.” Jovan 7:39 Ovde se uopšte ne govori da Duh ranije nije bio prisutan verom u srcima hrišćana jer iz Biblije znamo da su ljudi i pre toga imali Duha: „Istraživali su na koje je ili kakvo vreme ukazivao Duh Hristov u njima, koji je unapred svedočio o Hristovim patnjama i slavi koja će uslediti.” 1. Petrova 1:11 Ljudi su u oba Zaveta mogli da imaju Hristov Duh jer se Hrist po karakteru ne menja: „Isus Hrist je juče i danas isti i u svim dobima.” Jevrejima 13:8 Jovan 7:39 govori o tome da Bog daje Duh ljudima, ali nikada ranije nije bio dat u tolikoj sili, jer je Isus morao prvo da Svojom savršenom poslušnošću i Svojom smrću na krstu oduzme carstvo sotoni kako bi se proslavio da bi se izlio rani dažd.

Mi znamo da su generalno prvi koji su na pravi način poverovali i kroz koje se izlio Hristov Duh u pravoj punini bili učenici koji su širili jevanđelje nakon pedesetnice, ali to nikako ne znači da je to dokaz da ranije nije bilo novorođenja, jer po toj logici onda možemo da kažemo da mi sad nismo novorođeni jer nemamo Duh u punini kao što su ga imali učenici, nego moramo da čekamo pozni dažd da bi bili novorođeni jer ćemo tada imati puninu Duha u nama. Znači ono što se desilo na Pedesetnicu je dokaz davanja Božijeg Duha u punini, a ne dokaz da novorođenja nije bilo u Starom Zavetu, jer novorođenje nema nikakve veze sa puninom. Hrišćani su sada novorođeni iako se pozni dažd nije izlio, što znači da su novorođeni iako nemaju puninu Duha koja se izlila u ranom daždu na Pedesetnicu.

„Bog je od samog početka Svojim Svetim Duhom delovao preko ljudi da bi ostvario Svoju nameru u pogledu palog ljudskog roda. To se jasno videlo u životu patrijarha. U doba Mojsijevo, Bog je crkvi u pustinji dao ‘dobri svoj Duh da ih urazumljuje’ (Nehemija 9:20). A u danima apostola On je silno radio za svoju crkvu silom Svetog Duha. Ta ista sila koja je podržavala patrijarhe, davala hrabrost Halevu i Isusu Navinu i koja je podarila uspeh radu apostolske crkve, pružala je podršku i vernoj deci Božjoj u svim kasnijim vekovima. Sila Svetog Duha za vreme mračnih vekova pomogla je valdežanskim hrišćanima da priprave put za reformaciju. Ta ista sila učinila je uspešnim napore onih plemenitih ljudi i žena koji su svojim pionirskim radom krčili put za formiranje današnjeg misionstva i prevođenja Biblije na jezike i narečja svih naroda.” Elen Vajt, Dela Apostolska U ovim citatima Elen Vajt vidimo da je Duh koji deluje na ljude isti u oba zaveta. Duh se na Pedesetnicu izlio u većoj sili čime je počeo rani dažd, ali to nije dokaz da pre toga nije bilo novorođenja jer mi sada nemamo silu koju su imali apostoli a možemo da budemo novorođeni.

Ljudi su i u Starom Zavetu mogli da prihvate ukor od Boga jer im Bog kaže da prihvate Njegov ukor i onda se Njegov Duh izlivao na njih: „Obratite se na moju opomenu; evo, izliću na vas svoj duh, saopštiću vam svoje reči.” Priče Solomonove 1:23 Nakon što bi ljudi U Starom Zavetu prihvatili Božiji ukor, Bog bi na njih izlio Svoj Duh i oni bi se pokajali: „Ali se Jezekija ponizio za oholost svog srca, on i stanovnici Jerusalima, pa na njih nije došao Gospodnji gnev za vreme Jezekijinih dana.” 2. Dnevnika 32:26 „Ljudi Ninive ustaće na sudu sa ovim naraštajem i osudiće ga, jer su se pokajali na Joninu propoved, a gle veći od Jone je ovde.” Luka 11:32 Elen Vajt u svojoj knjizi Velika Borba opisuje odličan primer pokajanja u Starom Zavetu: „’Borio se sa anđelom i nadјača.’ (Osiјa 12:5) Poniznošću, pokaјanjem i predanjem samoga sebe, ovaј grešni, zabludeli smrtnik pobedio јe Veličanstvo neba. On se drhteći, grčevito uhvatio za Božјa obećanja, a srce neizmerne ljubavi niјe se moglo okrenuti od grešnikove molbe. Kao dokaz njegove pobede i za ohrabrenje drugih da se ugledaјu na njegov primer, njegovo ime koјe јe podsećalo na greh, promenjeno јe u drugo koјe podseća na njegovu pobedu. A činjenica da јe Јakov pobedio Boga bila јe garanciјa da će pobediti i ljude. On se više niјe boјao gneva svoga brata, јer јe Gospod bio njegova zaštita. Sotona јe optužio Јakova pred Božјim anđelima, zahtevajući pravo da ga uništi zbog njegovog greha. On јe pokrenuo Isava da pođe na njega; i za vreme patriјarhovog dugog noćnog rvanja, Sotona јe nastoјao da mu nametne osećaј krivice da bi ga obeshrabrio i slomio njegovo pouzdanje u Boga. Јakov јe doveden skoro do očaјanja, ali јe znao da bez pomoći s neba mora da pogine. Iskreno se pokaјao zbog svog velikog greha i pozvao se na milost Božјu. Niјe dopustio da bude odvraćen od svog cilja, već јe čvrsto držao Anđela i iznosio svoјu molbu ozbiljno sa bolnim vapaјem, dok niјe pobedio… Da se Јakov niјe prethodno pokaјao što јe pravo prvorođenog stekao na prevaru, Bog ne bi uslišio njegovu molitvu i milostivo sačuvao njegov život.” Velika Borba Božija dobrota je ono što ljude dovodi do pokajanja: „Ili možda prezireš bogatstvo njegove dobrote i uzdržljivosti i dugog trpljenja, ne znajući da te Božja dobrota vodi do pokajanja?” Rimljanima 2:4 Dakle jasno je da su se i verni ljudi u Starom Zavetu predali Bogu, primili verom u srca Njegov Duh i Njegovom dobrotom se pokajali.

Upravo zato što su ljudi mogli da se pokaju i pre Hristove smrti, Bog i poziva Izrael da se pokaje u Starom Zavetu: „Vrati se, Izraele, ka Gospodu Bogu svom, jer si posrnuo zbog svog bezakonja. Uzmite sa sobom reči, i vratite se ka Gospodu; recite mu: uzmi svo bezakonje, i dobro nas primi; da ti prinesemo  žrtvu usana svojih. Asirac nas neće spasiti, nećemo jahati na konjima, niti ćemo više govoriti delu ruku svojih: Bože naš; jer u tebi siroče nalazi milost.” Osija 14:1‐3 U ovim stihovima vidimo da se Izraelci nisu pokajali, ne zato što nisu mogli, već zato što nisu hteli i onda su morali da snose posledice: „Nisu se ponizili do danas, niti su se pobojali, niti su hodali po mom zakonu i uredbama mojim, koje stavih pred vas i pred očeve vaše. Zato ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izraelov: evo, ja ću postaviti svoje lice protiv vas zbog zla, da celog Judu istrebim.” Jeremija 44:10,11

Imamo još dokaza da je novorođenje postojalo u Starom Zavetu: „A mi smo, braćo, deca obećanja, kao što je bio Isak. Ali kao što je onda onaj koji je bio rođen po telu progonio onoga koji je bio rođen po Duhu, tako je i sada.” Galatima 4:28,29 U ovom citatu vidimo da je i ranije bilo rođenih po Duhu, a rođenje po ili od Duha je novorođenje: „Vetar duva gde hoće i čuješ njegov šum, ali ne znaš odakle dolazi i kuda ide. Takav je svako ko je rođen od Duha.” Jovan 3:8 Bog je mogao da deluje na ljude i da ih učini novorđenima dajući im da slušaju isto jevanđelje koje mi danas slušamo: „A Pismo je, predvidevši da Bog neznabošce opravdava po veri, unapred objavilo jevanđelje Avramu: ’U tebi će se blagosloviti svi narodi.’” Galatima 3:8 Avram je isto čuo dobru vest, tako da nije dobra vest, to jest jevanđelje, postalo drugačije u Novom Zavetu. „Jer nama je objavljeno jevanđelje kao i njima, ali propovedana reč njima nije koristila, jer nije bila pomešana sa verom u onima koji su je čuli.” Jevrejima 4:2 „A na koga se ljutio četrdeset godina? Zar ne na one koji sagrešiše, čiji su leševi popadali u pustinji?” Jevrejima 3:17 Spajanjem Jevreja 4:2 sa Jevrejima 3:17 vidimo da se jevanđelje ili dobra vest propovedalo i u Starom Zavetu što znači da nema nekog novog jevanđelja sada. Isto jevanđelje se i ranije propovedalo ali to nije koristilo onima koji su bili neposlušni Bogu. „Verom je Mojsije, kad je odrastao, odbio da se zove sinom faraonove kćeri. Birajući radije da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom nego da privremeno uživa u grehu. Držeći sramotu Hristovu bogatstvom većim od egipatskog blaga, jer je gledao na platu.” Jevrejima 11:24‐26 Ovde vidimo da je Mojsije Hristovu sramotu smatrao većim bogatstvom od egipatskog blaga isto kao i mi danas. Znači bilo je isto jevanđelje.

Apostol Pavle je zapisao: „Ne bih hteo, braćo, da budete u neznanju: da su svi naši očevi bili pod oblakom i svi su prošli kroz more i svi su se krstili u Mojsija u oblaku i u moru i svi su jeli istu duhovnu hranu i svi su pili isto duhovno piće. Jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je bila Hrist.” 1. Korinćanima 10:1‐4 Ovde vidimo da su oni u Starom Zavetu imali Hrista isto kao i mi, i da su zavisili od Njega isto kao i mi. A ovo je zapisala Elen Vajt: „Zaogrnut stubom od oblaka, Spasitelj sveta je održavao stalnu vezu sa Izrailjcima. Stoga nikad nemojmo reći da oni nisu imali Hrista. Kad su u pustinji gunđali i jadikovali zbog žeđi, Hristos je bio za njih isto ono što je i danas za nas‐Spasitelj pun saosećanja, i posrednik između njih i Boga. Kad mi učinimo sve sa svoje strane: da hram duše očistimo od prljavštine greha, Hristova krv će biti i za nas isto ono što je bila i za stari Izrailj.” (YI 18. Jul, 1901) „Netačna je tvrdnja koja se tako često iznosi da postoji suprotnost između Starog i Novog zaveta, zakona Božjeg i Hristovog jevanđelja, zahteva traženih od Jevreja i onoga što se traži u doba hrišćanstva. Svaka duša spasena u starozavetnom periodu spasavala se verom i zaslugama Hristovima isto tako kao što se spašavamo i mi danas. Patrijarsi i proroci bili su hrišćani. Obećanje jevanđelja dato je još Adamu i Evi u Edemu kad su se svojim prestupom odvojili od Boga. Jevanđelje je bilo propovedano još Avramu. Jevreji su svi ‘pili od duhovne Stene’ koja je predstavljala Hrista” (ST 14. Septembar, 1882).

U ovim stihovima vidimo da treba da se bavimo celom Biblijom a ne samo Novim Zavetom: „Svo je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da čovek Božji bude potpun, opremljen za svako dobro delo.” 2. Timoteju 3:16,17 Ovako Elen Vajt piše u svojoj knjizi Čežnja Vekova: „Poučavajući ove učenike, Isus je pokazao važnost Starog zaveta kao svedočanstva o Njegovoj misiji. Mnogi koji sebe nazivaju hrišćanima, danas odbacuju Stari zavet, tvrdeći da on više nema nikakve vrednosti. Ali to nije Hristovo učenje. On je toliko cenio njegovu vrednost, da je jednom prilikom rekao: ‘Ako ne slušaju Mojsija i proroka, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.’ (Luka 16, 31) Od Adamovih dana sve do završnih prizora ovog vremena Hristov glas govori preko patrijaraha i proroka. Spasitelj je otkriven u Starom isto tako jasno kao i u Novom zavetu. Svetlost iz proročke prošlosti ističe Hristov život i učenje Novog zaveta s takvom jasnoćom i lepotom. Hristova čuda dokaz su Njegovog božanstva, ali jači dokaz da je On otkupitelj sveta nalazi se u poređenju proročanstva Staroga s istorijom Novoga zaveta.” Čežnja Vekova A ovo je napisala u svojoj knjizi Duh Proroštva: „Mnogi koji sebe nazivaju hrišćanima guraju u stranu Stari Zavet i ograničavaju sebe na Novi. Sada se viče, 'Dalje sa zakonom i prorocima i dajte nam Hristovo jevanđelje.' Ako su Hristov život i učenja Novozavetnih Pisama sve što je potrebno da bi se utvrdilo verovanje, zašto Isus nije ovom prilikom jednostavno ukazao na doktrine koje je poučavao, na mudrost i čistoću Svog karaktera i na čuda koja ja učinio kao dovoljne dokaze Svog Mesijanstva? Istorija Isusovog života, smrti i vaskrsenja, kao Božijeg Sina, ne može se potpuno prikazati bez dokaza sadržanih u Starom Zavetu. Hrist je otkriven u Starom Zavetu jasno kao i u Novom. Jedan svedoči o Spasitelju koji će doći, dok drugi svedoči o Spasitelju koji je došao na način predskazan od proroka. Kako bi se cenio plan iskupljenja, Pismo Starog Zaveta se mora temeljno razumeti. To je proslavljena svetlost iz proročke prošlosti koja iznosi Hristov život i Novozavetna učenja sa jasnoćom i lepotom. Isusova čuda su dokaz Njegovog božanstva; ali najjači dokazi da je On Iskupitelj sveta se nalaze u Starozavetnim proročanstvima upoređenim sa istorijom Novog. Isus je rekao Jevrejima 'Vi istražujte Pisma jer mislite da u njima imate večni život, a upravo ona svedoče o meni.' Jovan 5:39 U to vreme nije bilo drugih Pisama u postojanju osim onih Starozavetnih; tako da je Spasiteljev nalog jasan.“ Duh Proroštva 3

Isus i u ovom primeru navodi da su Stari i Novi Zavet nerazdvojni: „Zato je svaki književnik poučen o kraljevstvu nebeskom sličan čoveku, domaćinu koji iz svoje riznice iznosi i novo i staro.” Matej 13:52 Elen Vajt piše: „’A on im reče: zato je svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskome kao domaćin koji iznosi iz klijeti svoje novo i staro’.(Mat. 13:52). U ovoj paraboli Hristos je pred svoje učenike izneo odgovornost onih čiji je zadatak da svetu prenose svetlost koju su primili od Njega. Svi delovi Svetog Pisma koji su tada postojali sačinjavali su Stari zavet; ali on nije bio napisan samo za stari Izrailj, već za sva vremena i za sve narode. Marljivim istraživanjem Starog zaveta mogao se utvrditi Njegov identitet kao Mesije najavljenog u proročanstvima, i otkriti priroda Njegove misije u svetu. Stari i Novi zavet su nerazdvojni, jer i jedan i drugi sadrže učenje o Hristu. Učenje Jevreja, koji su prihvatili samo Stari zavet, nije bilo dovoljno za spasenje, jer su odbacili Spasitelja čiji su život i služba predstavljali ispunjenje zakona i proročanstva. A ni učenje onih koji odbacuju Stari zavet takođe nije spasonosno, jer odbacuje upravo ono što predstavlja direktno svedočanstvo o Hristu. Skeptici počinju sa neodobravanjem Starog zaveta, a to pravi mesto za sledeći korak ‐poricanje punovažnosti i Novog zaveta, i tako odbacuju i jedan i drugi. U svom zadatku da hrišćanskom svetu pokažu značaj i važnost zakona, uključujući i obaveznost zapovesti o suboti, Jevreji su imali malo uticaja zato što su iznoseći blago iz stare riznice istine odbacili ono što je bilo novo u ličnom učenju Isusa Hrista. S druge strane, najjači razlog što hrišćani ne uspevaju da Jevreje navedu da Hristovo učenje prihvate kao božansku mudrost, u tome je što u iznošenju blaga Njegove Reči potcenjuju i preziru riznicu Starog zaveta, koja sadrži najstarija učenja o Sinu Božjem data još preko Mojsija. Oni odbacuju zakon objavljen na Sinaju i subotu iz četvrte zapovesti, uspostavljenu još u Edemskom Vrtu. Međutim, propovednik Jevanđelja koji sledi Hristovo učenje poznavaće temeljno i Stari i Novi zavet da bi ih mogao prikazati narodu u njihovoj pravoj svetlosti, kao nerazdvojnu celinu ‐ kao delove koji zavise jedan od drugoga i međusobno se osvetljavaju. Na taj način će, kao što je to i Hristos poučavao svoje učenike, iznositi iz svoje riznice ‘i novo i staro.’” Duh Proroštva 2

                                                                                                                    B. M.

0 Comments

PRVA PORUKA - HRIST NA KRSTU 1. DEO

7/16/2021

0 Comments

U ovom članku ćemo videti šta Biblija kaže da je čovečiji duh i šta se desilo na krstu. Ispravno znanje o tome šta je čovečiji duh je veoma bitno da bi smo znali šta se tačno desilo na krstu kada je Isus razapet. „A kad dođe utešitelj koga ću vam ja poslati od Oca, Duh istine, koji izlazi od Oca, on će svedočiti o meni.” Jovan 15:26 Vidimo da Utešitelj izlazi od Oca a jedino što izlazi od Oca je Božiji Duh ili Sveti Duh ili Hristov Duh pošto su sve to nazivi za jedan isti Duh koji nam Otac daje preko Sina jer u Bibliji ne postoje dva Sveta Duha a pošto postoji samo jedan Sveti Duh to znači da Otac i Sin imaju jedan isti Duh koji Otac daje Sinu, a Sin nama a ne da Sin ima Svoj duh nezavisno od Oca. Isus je ljudima dao Utešitelja koji će ih podsetiti na dugo zamagljene Istine koje su zbog uticaja fariseja zaboravili a ne neki spoj dva duha koji ne postoji u Bibliji jer Biblija govori samo o jednom Svetom Duhu.

„Gospod je zatim rekao Mojsiju: 'Evo, pozvao sam po imenu Bezalela, sina Urija, Hurovog sina, iz Judinog plemena. I napunih ga Duhom Božjim, u mudrosti i u razboritosti i u znanju i u svakojakim poslovima.“ 2. Mojsijeva 31:1-3 Ovde vidimo da je u pitanju Božiji Duh u verniku a u ovom stihu piše da su imali Hristov Duh: „Ispitujući u kakvo ili u koje vreme javljaše Duh Hristov u njima, unapred svedočeći za Hristove muke i za slavu koja će uslediti.“ 1. Petrova 1:11 Dok u ovom stihu piše Sveti Duh: „Tada se setio davnih dana, Mojsija i naroda njegovog: ‘Gde je onaj koji ih je izveo iz mora s pastirom svog stada? Gde je onaj koji je u njega stavio svoj Sveti Duh, koji je vodio Mojsijevu desnicu svojom slavnom mišicom.” Isaija 63:11,12 To nam govori da su Božiji Duh, Hristov Duh i Sveti Duh jedan te isti Duh koji Otac daje Sinu i na taj način Obojica borave u vernim ljudima u oba zaveta: „Jer kroz njega i jedni i drugi imamo pristup Ocu u jednom Duhu.“ Efescima 2:18

Elen Vajt je verovala isto da su Sveti Duh i Hristov Duh jedan isti Duh: „Sveti Duh je Hristov Duh, koji je poslat svim ljudima da im bude dovoljan.“ MR 14 “Mi želimo Svetog Duha koji je Isus Hrist.“ Pismo 66, 10 april, 1894 A ko misli drugačije neka nađe citat u Bibliji gde postoje dva Sveta Duha. Otac i Sin su dva posebna bića koja imaju jedan isti Sveti Duh: „Ali vi niste u telu, nego u Duhu, ako Božji Duh zaista prebiva u vama. Ali ako neko nema Hristov Duh, taj nije Njegov. A ako je Hristos u vama, telo je mrtvo zbog greha, ali Duh je život zbog pravednosti. A ako Duh onoga koji je Isusa podigao iz mrtvih prebiva u vama, onaj koji je Hrista Isusa podigao iz mrtvih oživeće i vaša smrtna tela svojim Duhom koji prebiva u vama.” Rimljanima 8:9-11

Pošto nam Biblija dokazuje da su Božiji, Hristov i Sveti Duh zapravo jedan isti Duh onda nam postaje jasno značenje ovih stihova: „A kada je Isus povikao snažnim glasom rekao je: ‘Oče, u tvoje ruke predajem svoj duh!’ I kad je to rekao, izdahnuo je.” Luka 23:46 Isus je Ocu predao Sveti Duh i tada je umro, a ne neki svoj posebni duh jer opet treba ponoviti da nemaju dva Sveta Duha nego samo jedan. Međutim iako je Sin predao Ocu Svoj Duh ne piše da je Duh napustio Isusovo telo. Naprotiv Biblija nam govori da je Hristova duša ili Duh ostao u Njegovom mrtvom telu: „Zbog toga je radosno srce moje i veseli se slava moja; i telo će moje u nadi počivati. Jer mi nećeš ostaviti dušu u grobu; ni dopustiti da Svetac tvoj vidi raspadanje.“ Psalam 16:9,10 „Zato mi se raduje srce i kliče jezik; štoviše, i telo će moje počivati u nadi: jer mi nećeš ostaviti dušu u grobu ni dopustiti da tvoj Svetac ugleda raspadanje.“ Dela 2:26,27 „Unapred je video i prorekao za Hristovo vaskrsnuće da mu nije ostavljena duša u grobu niti mu je telo videlo raspadanje.“ Dela 2:31 O tome i Elen Vajt piše: „Isusov duh je spavao u grobnici sa Njegovim telom i nije poleteo na Nebo, da bi tamo odvojeno postojao kako bi gledao odgore na tužne učenike koji pomazuju telo iz kojeg je poleteo. Sve ono što je sačinjavalo Isusov život i inteligenciju ostalo je sa Njegovim telom u grobu i kada je ustao učinio je to kao celo biće; On nije morao da pozove Svoj Duh sa Neba. On je imao vlast da položi Svoj život i da ga opet uzme.“ Elen Vajt, Duh Proroštva 3 On predaje Ocu Duh da Otac radi sa tim Duhom šta hoće a Otac bira da Duh ostavi u Njegovom telu jer je Isus pobedio smrt i Otac nije imao prava da uzme Duh od nekoga ko je pobedio smrt. Kada neko umre Duh se vraća Bogu koji ga je dao samo u slučaju onih ljudi koji su robovi smrti a Isus je pobedio smrt. Isus jasno govori da On umire smrću koja je posebna i kojom sve privlači sebi a ne smrću kojom umire običan smrtnik pa da se Duh vrati Bogu koji ga je dao: „A ja ću, ako budem podignut sa zemlje, sve privući ka sebi. To je rekao naznačivši kakvom će smrću umreti.“ Jovan 12:32,33 Dakle, Otac je Svojim Svetim Duhom boravio u Sinu sve vreme na zemlji pa čak i dok je Sin ležao mrtav u grobu: “Zato me Otac i voli, jer ja polažem svoj život da bih ga opet primio. Niko mi ga ne oduzima, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam vlast da ga položim i imam vlast da ga opet primim. Takvu sam zapovest primio od svog Oca.” Jovan 10:17,18

Elen Vajt je zaista dala divnu izjavu na ovu temu: „Nijedan od anđela nije mogao da bude jemac za ljudski rod. Svoj život oni su (kao i ljudi) primili od Boga, i ne mogu ga položiti. Anđeli svi nose jaram poslušnosti. Kao vesnici, oni su određeni i postavljeni od Onoga ko je Zapovednik svih nebeskih vojski. Dok je sa Bogom jednak, beskonačan i svemoćan, samo Hristos. Samo On je mogao da plati otkup za čovekovu slobodu. On je večni Sin Božji, jedini koji ima život nepozajmljen, jedini koji nikad nije bio ni pod kakvim jarmom potčinjenosti i kad je Bog zapitao: 'Koga ćemo poslati? ― On je mogao da odgovori: 'Evo Mene, pošalji mene! ― On je mogao da se zakune sobom da će postati čovekov jemac; jer je s pravom mogao reći ono što ni najuzvišeniji anđeo ne može da kaže - Ja imam vlast nad svojim životom. 'Vlast imam položiti ga i vlast imam uzeti ga ponovo ―.” Elen Vajt, YI 21. jun, 1900 Elen Vajt kaže da Sin Božji ima nepozajmljeni život. Međutim On ga ima samo zato što mu je Otac dao taj život: „Jer kao što Otac ima život u sebi, tako je i Sinu dao da ima život u sebi.“ Jovan 5:26

Isus je živ zahvaljujući Božijoj sili: „Jer iako je raspet po slabosti, ipak živi Božijom silom.“ 2. Korinćanima 13:4 Bog je Svojim Duhom podigao Isusa iz mrtvih: „A ako Duh onoga koji je Isusa podigao iz mrtvih prebiva u vama, onaj koji je Hrista Isusa podigao iz mrtvih oživeće i vaša smrtna tela svojim Duhom koji prebiva u vama.“ Rimljanima 8:11 Isus nam daje večni život vlašću koju je dobio od Oca: „Oče, došao je čas. Proslavi svog Sina, da tvoj Sin proslavi tebe kao što si mu dao vlast nad svakim telom da on da večni život svima koje si mu dao.“ Jovan 17:1,2 Znači Isus ne može da bude živ bez Očeve sile, nije mogao biti vaskrsnut bez Očevog Duha, vlast je morao da dobije od Oca ali eto samo Mu na krstu nije trebao Otac. Nema šanse jer vidimo da to nije Biblijski.

Da li je Isus mogao da ima poseban čovečiji duh koji se na krstu razdvojio od Oca? Hajde da nam Biblija odgovori i na ovo pitanje. Verovanje da Isus ima poseban duh je nastalo zbog pogrešnog zaključka da svako živo biće na planeti mora da ima neki svoj duh koji je nezavistan od Božijeg Duha. Nažalost zbog svog tog pogrešnog verovanja da postoji više duhova pojavilo se i verovanje da čovečiji duh nije isto što i Božiji Duh. Zastupnici takvog verovanja najviše vole da koriste ovaj stih kako bi razdvojili čovečiji duh od Božijeg Duha: „Jer ko od ljudi zna šta je u nekom čoveku, osim duha čovečijeg koji je u njemu? Isto tako, niko ne zna šta je u Bogu, osim Duha Božjeg.“ 1. Korinćanima 2:11 Kada bi ovo značilo da je čovečiji duh neki poseban duh odvojen od Boga i da niko sem čovečijeg duha ne zna šta je u čoveku onda bi to značilo da ni Bog ne zna šta je u čoveku međutim vidimo da piše „isto tako“ što znači da kao što niko ne zna šta je u Bogu osim Božijeg Duha tako ni niko ne zna šta je u čoveku osim Boga jer je čovečiji Duh Božiji Duh koji ga održava u životu. Razmislite samo da li je moguće da mi sami sebe poznajemo bolje nego što nas poznaje Bog. Naravno da tako nešto nije moguće.

Svakako bi neko mogao da kaže ima ljudi koji žive a da nisu primili Sveti Duh i onda se postavlja pitanje ako je čovečiji duh isto što i Božiji Duh kako onda ti ljudi žive bez Božijeg Duha. Ljudi nikada ne žive bez Božijeg Duha nego žive nepromenjeni Božijim Duhom. Nije isto kada nas Sveti Duh samo održava u životu i kada nas učini novorođenom osobom. Sveti Duh je uvek u našem telu i održava nas u životu međutim nije verom u našem srcu. Novorođene osobe primaju Duh verom u svoje srce: „A pošto ste sinovi, Bog je poslao Duh svog Sina u vaša srca koji viče: ’Aba, Oče!’“ Galatima 4:6 Naravno ne misli se na srce kao organ jer možete da budete novorođeni i sa veštačkim srcem jer je tehnologija u medicini toliko napredovala da se teškim srčanim bolesnicima vadi njihovo srce i ugrađuje veštačko. Kada nas Sveti Duh samo održava u životu a nije verom u našem srcu, onda to izgleda ovako: „Jer, iz srca izviru zle misli, ubistva, preljube, bludničenja, krađe, lažna svedočanstva i hule.“ Matej 15:19 Kada osetimo neku emociju bilo da je pozitivna ili negativna mi je osećamo u predelu grudi na mestu gde se nalazi srce a ne u mozgu, zato to Biblija naziva srce iako ne misli na organ. Na primer znamo da nas nešto pritiska u grudima kada smo tužni a ne u mozgu tako da srce nije um.

Elen Vajt nije verovala da su srce i um jedno te isto jer govori da Duh deluje i na srce i na um: „Sveti Duh ulaže svoje najveće energije delujući na njihov um i njihovo srce.“ Svedočanstva za crkvu 6 Biblija isto razdvaja um od srca: „Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom i svim svojim umom.’“ Matej 22:37 „‘Jer ovo je savez koji ću sklopiti s Izraelovim domom posle tih dana’, kaže Gospod. ‘Svoje zakone staviću u njihov um i upisaću ih u njihova srca.’“ Jevrejima 8:10 „’Ovo je savez koji ću sklopiti s njima posle tih dana’, govori Gospod; ‘Svoje zakone staviću u njihova srca i upisaću ih u njihov um.’“ Jevrejima 10:16 Biblija nam otkriva da je Isus uvek u našem srcu: „A pravednost od vere kaže ovako: ’Nemoj da kažeš u svom srcu: ‘Ko će se popeti na nebo?’, to jest dovesti Hrista dole. Ili: ‘Ko će sići u bezdan?’, to jest izvesti Hrista iz mrtvih.’ Nego šta kaže? ’Reč je blizu tebe, u tvojim ustima i u tvom srcu.’ to jest ’reč’ vere koju propovedamo. Jer ako svojim ustima ispovedaš Isusa Gospoda – i u svom srcu veruješ da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen. Jer se srcem veruje na pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje.“ Rimljanima 10:6-10 Znači Reč je blizu nas u našim ustima i u našem srcu i kad nas održava u životu uvek je u našem srcu ali dok nije verom u našem srcu ne može da menja naš karakter zato moramo da imamo veru Isusovu: „Ovde je istrajnost svetih, ovde su oni koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.“ Otkrivenje 14:12 Pogledajmo šta je ta Reč: „I Reč je postala telo i prebivala među nama i gledali smo njegovu slavu, slavu kao jedinorođenog od Oca, punu blagodati i istine.“ Jovan 1:14 Jasno je da je Isus reč.

„Vraća se prah u zemlju, kako je i bio, a duh se vraća Bogu, koji ga je dao.“ Propovednik 12:7 „Kad stigne utešitelj koga ću vam ja poslati od Oca, Duh istine, koji izlazi od Oca, on će svedočiti o meni…“ Jovan 15:26 Vidimo da se duh vraća Bogu koji ga je dao što znači da duh izlazi od Boga a onda vidimo u drugom stihu da Duh koji Otac šalje jeste Sveti Duh. Imamo primer gde Isus daje Sveti Duh preko daha: „I ovo rekavši, dunuo je na njih i rekao im: 'Primite Sveti Duh.’“ Jovan 20:22 To je isto kako je Adam dobio Sveti Duh: „Gospod Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha i udahnuo mu u nozdrve dah života, i čovek je postao živa duša.“ 1. Mojsijeva 2:7 Dah i duh su isto: „Ali, duh je u čoveku i dah Svemoćnog mu razum daje.“ Jov 32:8 Ovde vidimo da je Jovu Božiji Duh u nozdrvama isto kao što je Adamu dah udahnut u nozdrve: „Sve dok je dah moj još u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim, usne moje neće nepravdu kazivati, niti će jezik moj prevaru govoriti!“ Jov 27:3,4 Pošto su Božiji Dah i Božiji Duh jedno te isto onda Bog Svetim Duhom održava Jova u životu kao i nas ostale: „Božji Duh me je stvorio, i dah Svemoćnog život mi je dao.“ Jov 33:4 Jov nam ne kaže da možemo da živimo samo sa Božijim Dahom bez Božijeg Duha nego nam kaže da čovek umire bez daha i bez duha, a to je zato što su te dve stvari isto: „Ako bi srce svoje usmerio na to, i ako bi k sebi uzeo duh njegov i dah njegov, sva tela zajedno bi izginula, i čovek bi se vratio u prah.“ Jov 34:14,15 Znači da bi smo umrli moramo da izgubimo i dah i duh jer je to isto, a taj dah je Sveti Duh koji izlazi od Boga i održava nas u životu. Zato i vidimo da kod stvaranja Adama postoje samo dve komponente Božiji Dah i telo nema treće a znamo da je Adam morao imati Sveti Duh koji ne samo da ga je održavao u životu već je i verom boravio u njegovom srcu jer nije odmah počinio greh.

Boravak Svetog Duha u srcu je predstavljen Božijim prisustvom u svetinji nad svetinjama. Čak vidimo i da kod neznabožaca Bog boravi u srcu: „Jer kad neznabošci, koji nemaju zakon, po prirodi vrše ono što je u zakonu, oni su, nemajući zakon, sami sebi zakon. Oni pokazuju da je delo Zakona zapisano u njihovim srcima, njihova savest svedoči i njihova prosuđivanja dok jedni druge optužuju ili pravdaju. Na dan kada će Bog suditi ljudskim tajnama kroz Hrista Isusa prema mom jevanđelju.“ Rimljanima 2:14,16 Sveti Duh ne odstupa fizički od nas što vidimo u primeru Saula: „Gospodnji Duh je odstupio od Saula, a zao duh od Gospoda ga je mučio.“ 1. Sameulova 16:14 Saula je mučio zao duh od Gospoda znači Bog je i dalje Svojim Duhom bio u Saulu ali ovaj put je taj Duh mučio njegovu savest zato je zao duh od Gospoda. Tako će isto biti kada istekne vreme milosti i Božiji Duh se povuče. Povuće se isto kao što se povukao od Saula ali nikada neće izaći iz ljudi kao što nije ni izašao iz Saula. Ljudi će biti održavani u životu Božijim Duhom u njima kao i Saul ali neće moći da se pokaju jer će biti svi u huli na Svetog Duha zato što su istrajali u odbacivanju Hrista dok je još trajalo vreme milosti.

Još jedan dokaz da je čovečiji duh Božiji je taj što znamo da je svetlo koje rasvetljuje svakog čoveka Isus Hrist: „To je bila prava svetlost koja rasvetljava svakog čoveka koji dođe na svet. Bio je na svetu, i svet je od njega nastao, ali svet ga nije poznao. Došao je k svojima, ali ga njegovi nisu primili.“ Jovan 1:9-11 Pošto znamo da je Isus svetlo to jest svetiljka pogledajmo sada ove stihove: „Ko može reći: 'Očistio sam srce svoje, čist sam od greha svoga?' Duh je čovekov svetiljka Gospodnja, koja istražuje sve dubine utrobe.“ Izreke 20:9,27 Dakle vidimo da Isus rasvetljava svakog čoveka a čovekov duh je svetiljka jer nam Bog preko Hrista daje Duh kojim nas održava u životu a to je Sveti Duh. Na osnovu toga možemo da kažemo Duh je čovekov svetiljka (Isus) Gospodnja, koji istražuje sve dubine utrobe. Ako se vratimo na ovaj stih: „Jer ko od ljudi zna šta je u nekom čoveku, osim duha čovečijeg koji je u njemu? Isto tako, niko ne zna šta je u Bogu, osim Duha Božjeg.“ 1. Korinćanima 2:11 možemo reći ovako "Jer ko od ljudi zna šta je u nekom čoveku, osim duha čovečijeg (Isusa) koji je u njemu"?

Elen Vajt je zapisala da ljudsko srce ne može da kuca bez Boga: „‘Ti si sam Gospod, ti si stvorio nebo, nebesa nad nebesima, i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj... ti oživljavaš sve to.‘ (Nemija 9,6) Što se tiče ovoga sveta, Božje delo stvaranja je dovršeno. ‚Ako su dela i bila gotova od postanja sveta!‘ (Jevrejima 4,3) Međutim, svoju energiju On ulaže u održavanje dela stvaranja. Puls ne udara niti dah sustiže dah zato što mehanizam koji je jednom bio pokrenut nastavlja da deluje zahvaljujući svojoj unutrašnjoj energiji; već svaki dah, svaki otkucaj srca, predstavlja dokaz sveobuhvatnog staranja Onoga po kojem ‚živimo, mičemo se i jesmo‘. (Dela 17,28).“ Patrijarsi i Proroci Pored Biblijskog stiha koji je upotrebila Elen Vajt u svojoj izjavi imamo i ovaj stih iz Biblije koji potvrđuje da čovek ne može da živi bez Boga: „Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i ono što iz nje izlazi, koji daje dah narodu što je na njoj i duh onima što hodaju po njoj.“ Isaija 42,5

Sotona je preko Iroda pokušao da ubije Isusa još dok je Isus bio beba na zemlji: „...gle, anđeo Gospodnji u snu se ukaza Josifu govoreći: ’Ustani, uzmi dete i majku njegovu pa beži u Egipat i budi tamo dok ti ne kažem, jer će Irod tražiti dete da ga ubije.‘“ Matej 2:13 Međutim sotona hoće da se izjednači sa Ocem: „Kako pade s Neba, Svetlonošo, zorin sine! Kako si oboren na zemlju, koji si slabio narode! Jer ti si u srcu svom rekao: ‘Uzdićiću se na nebesa, iznad zvezda Božijih presto ću svoj dići; i sešću na zbornu goru na krajnjem severu. Uzdićiću se iznad visine oblaka; biću kao Svevišnji.“ Isaija 14:12-14 Jedini razlog zašto je sotona hteo da ubije Sina je taj što je hteo da dobije na vremenu jer bi Bog morao da odloži Hristovu misiju da je Isus ubijen kao beba koja nije nikada zgrešila i da pošalje Isusa neki drugi put na zemlju. Međutim kada je sotona video da nema ništa od toga i kada je Isus započeo sa Svojom misijom, on Isusu nudi sva carstva zemlje ako pređe na sotoninu stranu: „Ponovo ga povede đavo, na goru vrlo visoku, i pokaza mu sva kraljevstva sveta i slavu njihovu; i reče mu: ’Sve ću ti to dati ako padneš ničice i pokloniš mi se.’” Matej 4:8,9 Sotona je hteo da mu se Isus pridruži i da ga Svojim Duhom održava u životu u grehu da nikada ne bude uništen i da se na taj način izjednači sa Ocem jer sav život izvire od Oca pa ga Otac preko Sina daje nama (Jovan 5:26).

Kao što Bog održava sva stvorenja u životu Svojim Svetim Duhom tako i tim istim Duhom kontroliše i materiju i zato je sve Njegovo: „Gospodnja je zemlja, i punina njena, svet i oni koji pebivaju na njemu.“ Psalam 24:1 Bog svu materiju održava preko Isusa Hrista: „Koji je slika nevidljivog Boga, prvorođeni svakog stvorenja. Jer je od njega sve stvoreno, što je na nebesima i što je na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo da su to prestoli ili uprave ili poglavarstva ili vlasti — sve je od njega stvoreno i za njega. I on je pre svega i sve u njemu postoji.” Kološanima 1:15-17 Isus Hrist preko kojeg Bog održava svu materiju je vodio Jevreje u pustinji: “A ne bih hteo braćo, da budete u neznanju: Kako su naši praočevi svi bili pod oblakom i svi su prošli kroz more i svi su se krstili u Mojsija u oblaku i u moru i svi su jeli istu duhovnu hranu i svi su pili isto duhovno piće. Jer su pili iz te duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je bila Hristos.“ 1. Korinćanima 10:1-4 Pošto je Bog preko Hrista Svojim Duhom prisutan u atomima materije a ne samo u stvorenjima, On ima potpunu kontrolu kada će ta materija da se raspadne i da li će da se raspadne. Upravo zato se Jevrejima u pustinji nisu pokidali ni odeća ni sandale: „A ja sam vas četrdeset godina vodio u pustinji; odeća se vaša nije na vama istrošila niti se obuća tvoja na nozi tvojoj istrošila.“ 5. Mojsijeva 29:5

Neko će se zapitati zašto je Isus izgovorio ove čuvene reči na krstu, ako Ga Otac nije ostavio na krstu dok je bio živ: „’Eli, Eli, lama azavtani?’ to jest ‘Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?’” Matej 27:46 Odgovor leži u ovim stihovima: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? Zašto si daleko od spasenja moga, od reči vapaja mojih?“ Psalam 22:1 Ovde David opisuje kako se oseća ali istovremeno nadahnut Božijim Duhom opisuje i šta se dešava sa Isusom na krstu. Pre nego što pomislimo da je Bog ostavio Davida i da je ostavio Isusa na krstu, hajde da čitamo dalje šta piše u ovom Psalmu: „Jer nije prezreo niti mu se gadila patnja nevoljnika, niti je svoje lice od njega sakrio, i kad je k njemu za pomoć zavapio, čuo je.” Psalam 22:24 Iako se David osećao kao da ga je Bog ostavio jer su ga snašle nevolje, on ipak nije prestao da veruje da Bog ne krije svoje lice od onoga ko je u nevolji a pošto je Isus znao za ovaj Psalam Isusu je isto bilo jasno da Ga Bog neće napustiti na krstu i upravo je zato ponovio te reči da se ohrabri tim Psalmom i da podseti okupljene Jevreje da se upravo ispunjava ono što piše u tom Psalmu dajući im tako još jedan neoborivi dokaz da je On Mesija. Zato je na kraju mogao mirno da kaže: „Svršeno je!” Jovan 19:30

Elen Vajt se lepo nadovezuje na ove Isusove reči: „Izgovarajući ove reči, Hristos se obratio Svome Ocu. U prinošenju ove velike žrtve, Hristos nije bio sam. To je bilo ispunjenje zaveta učinjenog između Oca i Sina pre nego što su postavljeni temelji ove zemlje. Pruživši ruku jedan drugome, oni su se svečano zavetovali da će Hristos postati čovekova zamena i jemac, ukoliko ljudski rod bude savladan sotoninim lukavstvom. Taj sporazum je sada bio u potpunosti ostvaren. Vrhunac drame je dostignut. Hristos je bio svestan da je ispunio slovo zaveta koji je učinio. Svojom smrću, postao je više nego pobednik. Cena iskupljenja plaćena je.” (MS 111, 1897) „U prizorima koji su se odigrali u sudskoj dvorani na Golgoti, možemo da vidimo šta je ljudsko srce u stanju da učini kad padne pod uticaj sotone. Hristos se predao da Ga razapnu, iako su nebeske vojske mogle da Ga oslobode. Anđeli su patili sa Hristom; SAM BOG JE RASPINJAN SA HRISTOM, JER JE HRISTOS JEDNO SA OCEM. Oni koji odbacuju Hrista, koji neće da On vlada nad njima, svrstavaju se pod upravu sotone i vrše njegovo delo kao njegovi robovi. Pa ipak je Hristos Svoj život na Golgoti položio i za njih.” Elen Vajt Eho Biblije 6. avgust, 1894

Biblija nam kaže da se tama spustila nad svom zemljom kad je Isus umirao na krstu: „A od šestog sata nastala je tama po svoj zemlji do devetog sata.” Matej 27:45 Ovaj stih nam objašnjava da je Otac bio sa Sinom i u gustoj tami koja se sputila nad zemljom dok je Isus umirao na krstu i da Mu je i tada bio uteha: „Da i dolinom guste tame pođem, neću se zla bojati, jer si ti sa mnom; štap tvoj i palica tvoja, oni me teše.” Psalam 23:4 Verovanje da je Otac napustio Sina na krstu je verovanje u sopstvenu silu jer bi to onda značilo da je postojalo vreme u Isusovom životu gde se On nije oslanjao na Oca što je svakako u suprotnosti sa ovim Biblijskim stihovima: „Ja ne mogu ništa da učinim sam od sebe - kako čujem onako sudim.” Jovan 5:30 „Tada im Isus reče: ‘Kad podignete Sina čovečijeg, tada ćete znati da ja jesam i sam od sebe ne činim ništa, nego kako me je moj Otac naučio, govorim ove stvari. A onaj koji me je poslao sa mnom je. Otac me nije ostavio samog, jer ja uvek činim ono što je njemu ugodno.’ Dok je on to govorio, mnogi su poverovali u njega.” Jovan 8:28-30 „Evo, dolazi čas, da već je došao, da ćete se razbežati svako na svoju stranu i ostavićete me samog, a ipak ja nisam sam, jer je Otac sa mnom.” Jovan 16:32 Isus nam je ostavio primer kako da u svemu idemo Njegovim stopama: „Jer je i Hrist propatio za nas i ostavio nam primer da idete njegovim stopama.” 1. Petrova 2:21 Kakav bi to bio primer da Ga je Otac ostavio na krstu i da je On mogao da živi bez Oca, to bi onda značilo da nam ostavlja primer da ne moramo uvek da zavisimo od Oca. Apostol Pavle nije verovao da je Otac ostavio Sina na krstu jer kaže da objavljujemo da je Bog bio u Hristu i pomirio svet sa sobom, što znači da je do pomirenja došlo tako što je Bog bio u Hristu a ne razdvojen od Njega: „A sve je od Boga, koji nas je pomirio sa sobom kroz Isusa Hrista i dao nam službu pomirenja, da objavljujemo da je Bog bio u Hristu pomirivši svet sa sobom, ne računajući im njihove prestupe, i stavio je u nas reč pomirenja.”1. Korinćanima 5:18,19

Isto kao što ni Isus ne može ništa bez Oca tako ni mi ne možemo i treba da se držimo te Biblijske istine i tog primera koji nam je Isus ostavio, a ako nećemo Bog nas upozorava: „Gle, svi vi koji oganj palite, koji se opasujete iskrama, hodate u svetlosti svojeg ognja i u iskrama što ste ih raspalili. Ovo će vam biti iz moje ruke — ležaćete u mukama.” Isaija 50:11 Bog je poslao upozorenje i preko Elen Vajt: „Gospod mi je pokazao da se oni koji su do izvesne mere bili zaslepljeni od neprijatelja i koji se nisu potpuno oslobodili zamke sotonine, nalaze u velikoj opasnosti, jer ne mogu da razlikuju svetlost koja dolazi sa neba i skloni su da prihvate laž. To će imati uticaja na opšti pravac njihovih mišljenja, njihovih odluka i svakog njihovog predloga i saveta. Najočevidniji dokazi koje je Bog dao za njih nisu dokazi, jer im je tama, koju biraju radije nego svetlost, zaslepila oči. Oni će stvarati nešto što, po njihovom mišljenju, predstavlja svetlost, ali to Gospod naziva iskrama koje su sami raspalili, da bi se time rukovodili u životu. U vezi sa tim Gospod preko proroka poručuje! ‘Ko se među vama boji Gospoda i sluša glas sluge Njegova? Ko hodi po mraku i nema vidjela, neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svojega. Gle, svi vi koji ložite oganj i opasujete se iskrama, idete u svjetlosti ognja svojega i u iskrama koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ćete ležati.’ Isaija 50:10,11 ‘Ja dođoh na sud na ovaj svijet’, kaže Hristos, ‘da progledaju koji ne vide, a koji vide da postanu slepi.’ ‘Ja dođoh vidjelo na svijet, da nijedan koji me vjeruje ne ostane u tami… Ko se odriče mene, i ne prima riječi mojih, ima sebi sudiju; riječ koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan.’ Jovan 9:39; 12:46,48 Mnogi odbacuju reči koje sam Gospod upućuje, a ono što govori čovek prihvataju kao svetlost i istinu. Ljudska mudrost će mnoge navesti da odbace samoodricanje i svetlost i preporučivati izmišljotine koje nemaju nikakve veze sa porukama koje Bog šalje. Ne možemo se sa sigurnošću osloniti na ljude koji nisu tesno povezani sa Bogom. Oni prihvataju ljudska mišljenja, ali ne poznaju glas Pravog Pastira i njihov uticaj će zavesti mnoge, iako su im pred očima toliki dokazi o istini koju narod Božji treba da ima za ovo vreme.” Pismo 1F, 1890

Zahvaljujući Bogu koji nam je otkrio šta se stvarno desilo na krstu i šta je čovečiji duh sada i mi možemo da kažemo kao i apostol Pavle: “Jer, odlučio sam da među vama neću ništa znati osim Isusa Hrista, i to raspetog.” 1. Korinćanima 2:2 “A ničim se neću hvaliti, osim krstom našeg Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je svet razapet meni, i ja svetu.” Galatima 6:14

B. M.

0 Comments

PRVA PORUKA - NOVOROĐENJE U STAROM ZAVETU 1. DEO

6/5/2021

0 Comments

Pošto se prva poruka između ostalog bavi i Božijim karakterom, započećemo naše proučavanje sa temom novorođenja. Da bi se ljudi spasili potrebno je da razviju Božiji karakter dok žive svoje živote na ovoj grehom oštećenoj planeti. Taj karakter su morali da razviju i pre Isusove smrti na krstu a i posle. Jedini način da ga razviju je da dopuste Bogu da ih učini novorođenima. Kada ljudi dozvole Bogu da ih učini novorođenima oni prestaju da žive život u kojem je cilj samo da se ugode sopstvenom telu.

Telesni ne mogu ugoditi Bogu: „A vi niste u telu, nego u Duhu, ako zaista Duh Božji prebiva u vama. A ako ko nema Hristov Duh, taj nije njegov.“ Rimljanima 8:9 Enoh jeste ugodio Bogu: „Verom Enoh bi prenesen da ne vidi smrt, i ne nađe se zato što ga je preneo Bog jer pre nego što beše prenesen primi svedočanstvo da je ugodio Bogu. “ Jevrejima 11:5 Pošto je Enoh ugodio Bogu znači da nije bio telesan nego je bio u Duhu; Božiji Duh je prebivao verom u njegovom srcu, što znači da je imao Hristov Duh i bio Njegov, to jest bio je novorođen.

Elen Vajt je ovo napisala u svojoj knjizi Patrijarsi i proroci: “Hristov Duh je govorio kroz Enoha. Taj Duh se ispoljava ne samo u rečima ljubavi, saučešća i pozivanja, sveti ljudi ne izgovaraju samo ugodne reči. Bog u srca i usta Svojih glasnika stavlja istine koje treba da iznesu, a koje seku kao dvosekli mač.” Patrijarsi i Proroci Elen Vajt je i ovo zapisala u vezi Enoha, navodeći da je Enohovo neprekidno održavanje zajednice sa Ocem i Sinom istinsko posvećenje, čime vidimo da je ona verovala da je Enoh novorođen: “Enoh je stalno imao pred očima Gospoda, i nadahnuta Reč za njega kaže da ‘jednako življaše po volji Božjoj’. On je Hrista učinio svojim stalnim saputnikom. On je živeo na svetu i stalno obavljao svoje dužnosti prema svetu, ali je uvek bio pod uticajem Hristovim. Ispoljavajući Hristove osobine: dobrotu, milost, nežno saosećanje, sažaljenje, strpljenje, krotost, poniznost i ljubav, u njemu se ogledao Hristov karakter. Njegovo svakodnevno druženje sa Hristom preobrazilo ga je u obličje Onoga sa kim je bio tako prisno povezan. U svojim mislima i osećanjima, on se svakog dana uzdizao sa sopstvenog puta, tražeći Hristov božanski, nebeski put. On se uvek pitao: Da li je ovo put Gospodnji? Stalno je rastao i napredovao, održavajući neprekidnu zajednicu sa Ocem i sa Sinom. To je istinsko posvećenje.” Glasnik i Pregled 28, april, 1891 Dakle vidimo da je Elen Vajt napisala da je Enoha njegovo svakodnevno druženje sa Hristom preobrazilo u Hristovo obličje. Pavle je isto opisao ovo preobraženje: “A mi svi koji otkrivenim licem slavu Gospodnju kao u ogledalu gledamo, u isti se lik preobražavamo iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.” 2.Korinćanima 3:18

Znači vidimo da je Božiji Duh morao da prebiva verom u Enohu da bi Enoh mogao da ugodi Bogu, ali Biblija nam i u ovim stihovima otkriva da je Bog i u Starom Zavetu boravio u ljudima: “Jer ovako veli Višnji i Uzvišeni, koji prebiva u večnosti a ime mu je Sveti: ’Prebivam na visokom i svetom mestu, i s onim koji je skrušenog i poniznog duha, da oživim duh poniznih i da oživim srce skrušenih.” Isaija 57:15 Bog nam ovde govori da On ne živi samo gore na nebu na svetom mestu, već i sa onima koji su slomljenog i poniznog duha. Zatim nam Bog govori da oživljava duh poniznih i da oživljava srce slomljenih. Da bi Bog tako nešto radio On mora da bude Svojim Duhom u čoveku kao što mi danas možemo da iskusimo kako On oživljava naš duh i naše srce kada verom živi u našem srcu. Tako je to moglo i u Starom Zavetu što i vidimo u Isaiji.
Zatim imamo ove stihove: “Bog koji stvori svet i sve što je na njemu, on koji je Gospodar neba i zemlje, ne prebiva u rukotvorenim hramovima niti ga ljudske poslužuju ruke, kao da je nešto potrebno njemu koji svima daje život i dah i sve. I od jedne krvi stvori svaki ljudski narod da prebiva po svem licu zemlje pošto utvrdi unapred postavljena vremena i granice prebivanja njihovog, da traže Gospoda ne bi li ga kako napipali i našli, iako nije daleko ni od jednog od nas.” Dela 17:24‐27 Ovde vidimo da Bog nije vezan za nikakve hramove i da On hoće da Ga svi ljudi traže i nađu jer nije daleko ni od jednog čoveka. To znači da ni u Starom Zavetu nije bio daleko ni od jednog čoveka i da su i tada ljudi mogli da Ga nađu, a što se desi kada nađemo Boga pa On onda može da prebiva verom u našem srcu. Isus kuca i čeka da Ga pustimo unutra: ”Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću ka njemu i večeraću sa njim, i on sa mnom.” Otkrivenje 3:20

U ovim stihovima Bog pita gde Mu mogu sagraditi dom što još jednom pokazuje da On nije mogao biti ograničen da u SZ prebiva samo u svetinji nad svetinjama: “Ovako veli Gospod: ’Nebo mi je presto, a zemlja podnožje nogama mojima. Gde je kuća što ćete mi je sagraditi i gde je mesto počinka mojeg? Nije li ruka moja sve to načinila i tako je sve to postalo’, govori Gospod. ’Ali na ovoga gledam: na ubogog i na onoga koji je duha skrušenog i koji na reč moju drhće.’” Isaija 66:1,2 Ovde imamo primer kako Stefan citira upravo te stihove iz Isaije: “Ali ne prebiva Svevišnji u rukotvorenim hramovima, kao što prorok kaže: Nebo mi je presto, a zemlja podnožje nogama mojim. Kakvu ćete mi kuću sagraditi, govori Gospod, ili šta je mesto počinka mog? Nije li ruka moja sve to načinila? Tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju! Vi se uvek opirete Duhu Svetome — kako vaši očevi, tako i vi!” Dela 7:48‐51 U ovim stihovima iz sedme glave Dela, dobijamo isto informaciju da Bog nije ograničen na zemaljsku Svetinju nad Svetinjama u Starom Zavetu, ali dobijamo i dodatnu informaciju da se Jevreji u Novom Zavetu potpuno isto opiru Svetom Duhu kao i u Starom Zavetu što znači da je u oba Zaveta Bog mogao živeti verom Svojim Duhom u njihovim srcima i da nije nikada bio ograničen na zemaljsku Svetinju nad Svetinjama. Međutim hajde da malo detaljnije istražimo Božije prisustvo u zemaljskoj Svetinji nad Svetinjama.

Ima onih koji veruju da je Bog u Starom Zavetu boravio samo u hramu a da tek u Novom ljudi postaju hram u kojem On boravi. Mi moramo biti svesni nekih činjenica koje obaraju to pogrešno verovanje. Za vreme Adama i Eve još pre potopa kada su Adam i Eva zgrešili, Bog nikada nije rekao da Mu se sagradi hram već samo da se prinese prvina od stada kao žrtva: „Tako i Avelj, prinese i on, od prvina stada svojeg i njihovog sala. I Gospod se obazre na Avelja i na njegov prinos.“ 1. Mojsijeva 4:4 Za vreme Avrama posle potopa isto nije bilo ni šatora ni hrama u kojem bi Bog boravio. Da je Bog mogao samo da boravi u hramu a ne u ljudima, On bi svakako rekao ljudima da odmah na početku podignu šator ili izgrade hram. Tek kad je izveo Izraelce iz egipatskog ropstva Bog daje Mojsiju uputstva da Mu napravi šator, ali ne zato što ne može da boravi u ljudima već zato što su Jevreji posle dugih godina ropstva zaboravili da je Božiji cilj da živi verom u srcima ljudi, pa je Božije prisustvo u zemaljskoj Svetinji nad Svetinjama trebalo da posluži kao podsetnik ljudima da treba da dopuste Bogu da živi verom u njihovim srcima kako bi mogao da menja njihova srca.

Ono što je bitno da zapazimo je to da je vidljivo Božije prisustvo u hramu uvek bilo vezano za kovčeg zaveta. Tako je bilo kad je davao Mojsiju uputstva: „I tu ću se s tobom sastajati. A iznad prestola milosti, između ona dva heruvima koji su na Kovčegu svedočanstva, govoriću ti o svemu što sam ti zapovedio za sinove Izraelove.“ 2.Mojsijeva 25:22 “I reče Gospod Mojsiju: ’Govori Aronu, bratu svojemu, da ne ulazi u svako doba u Svetinju iza zavese, pred presto milosti koji je na Kovčegu, da ne umre; jer ja ću se pojavljivati nad prestolom milosti u oblaku.’” 3.Mojsijeva 16:2 Tako je bilo i za vreme svečanog otvaranja Solomonovog hrama to jest prvog hrama u kojem je boravio Bog: „I sveštenici donesoše Kovčeg saveza Gospodnjeg na njegovo mesto, u Svetinju Doma, u Svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima. Jer Heruvimi raširiše krila nad mestom gde stajaše Kovčeg; tako heruvimi odozgo zaklanjaše Kovčeg i motke njegove... I dogodi se, kad su sveštenici izašli iz Svetinje, da oblak ispuni Dom Gospodnji, te sveštenici ne mogoše zbog oblaka nastaviti služiti; jer slava Gospodnja ispuni Dom Gospodnji.“ 1. Carevima 8:6,7,10,11

Ovde vidimo da Izrael tone sve više i više u greh i u osmoj glavi Ezekijela je opisano kakve sve gadosti čine u Božijem hramu: „Potom mi reče: ’Sine čovečiji, vidiš li ti šta oni rade? Velike gadosti što ih dom Izraelov ovde čini da bi me udaljio iz Svetinje moje? Ali okreni se opet, videćeš još veće gadosti.“ Ezekijel 8:6 Vidimo isto da oni svojim gadostima udaljavaju Boga od Njegovog svetilišta i to je dovelo do toga da zauvek prestane Božije vidljivo prisustvo u zemaljskoj Svetinji nad svetinjama. U prvoj glavi Ezekijel vidi Gospodnju slavu iznad prestola: „A ispod svoda koji beše nad njihovim glavama beše obličje prestola, izgledom nalik kamenu safiru; i na tom obličju prestola, gore na njemu, beše obličje izgledom nalik čoveku. I od pojave bokova njegovih pa naviše videh nešto bojom nalik jantaru, iznutra sve uokolo izgledom nalik ognju, a od pojave bokova njegovih pa naniže videh nešto izgledom nalik ognju; a sve oko njega beše sjaj. Kao izgled duge što se u dan kišni pojavi u oblaku, takav beše izgled tog sjaja sve uokolo. Beše to izgled obličja slave Gospodnje. I kad pogledah, padoh na lice svoje; i začuh glas koji govoraše.“ Ezekijel 1:26‐28

Božija slava se pomera u dolinu i Božiji Duh ulazi u Ezekijela: „I ja ustadoh i odoh u ravnicu, kad gle: onde stajaše slava Gospodnja, kao slava što je videh na reci Hevar; tada padoh na lice svoje. I uđe u mene Duh pa me postavi na noge moje; i progovori sa mnom i reče mi: ’Idi, zatvori se u domu svojem.“ Ezekijel 3:23,24 Dalje vidimo da Božija slava prelazi na prag doma: „Tada se slava Boga Izraelova podiže s heruvima, na kojem beše, prema pragu Doma.“ Ezekijel 9:3 „Tada se slava Gospodnja podiže s heruvima na prag Doma; i Dom se ispuni oblakom, a predvorje se napuni sjajem slave Gospodnje.“ Ezekijel 10:4 Gospodnja slava se podiže sa praga doma i zajedno sa Heruvinima se pomera i zaustavlja kod istočnih vrata Gospodnjeg doma: „Tada slava Gospodnja ode s praga Doma i stade nad heruvimima. I heruvimi podigoše krila svoja i uzdigoše se sa zemlje meni na oči. Kad oni pođoše, i točkovi behu uz njih. I svaki stajaše na ulazu istočnih vrata Doma Gospodnjeg, a slava Boga Izraelovog beše odozgo nad njima.“ Ezekijel 10:18,19 Zatim Gospodnja slava napušta grad: „I podiže se slava Gospodnja ispred grada, i zaustavi se na gori što je istočno od grada.“ Ezekijel 11:23 Sve ovo nam govori da je Božije vidljivo prisustvo zauvek prestalo još u prvom hramu zbog gadosti koje su činili Izraelci ali vidimo i da Božiji Duh ulazi u Ezekijela što znači da Božiji Duh nije samo u hramu nego je i verom u srcu vernog čoveka. Bitno je pažljivo pratiti kako se Božije vidljivo prisustvo polako povlačilo prvo iz šatora pa onda i iz prvog hrama da bi u jednom trenutku zauvek nestalo još u prvom hramu kao što smo videli u Ezekijelu.

Pogledajmo prvo šta se desilo u šatoru: „A sinovi Elijevi bili su sinovi Belijalovi; oni nisu poznavali Gospoda. Kod tih sveštenika je bio ovakav običaj sa narodom: kad bi neko prinosio žrtvu, došao bi sveštenikov sluga, dok se meso još kuvalo, s trozubom viljuškom u ruci svojoj, i zabadao njom u tiganj ili u lonac ili u kazan ili u kotao; sve što bi se nabolo na viljušku, sveštenik je uzimao sebi. Tako su u Šilu činili svim Izraelcima koji su dolazili onamo. Isto, i pre nego što bi spalili salo, dolazio bi sveštenikov sluga i rekao čoveku koji je prinosio žrtvu: ’Daj meso da ga ispečem svešteniku; jer on od tebe neće uzeti kuvano meso, nego samo sirovo.’ Ako bi mu čovek tada rekao: ’Mora se prvo spaliti salo, a onda sebi uzmi šta ti duša želi’, on bi mu onda rekao: ’Ne, nego daj sada! Ako li ne daš, uzeću silom.’ Tako je greh mladića bio vrlo velik pred Gospodom, jer su ljudi prezirali žrtvu Gospodu...  A Eli beše vrlo star, ali je čuo sve šta su njegovi sinovi činili celom Izraelu i kako su legali sa ženama koje su služile na ulazu u Šator od sastanka. Zato im reče: ’Zašto činite takve stvari da ja moram slušati o vašim zlim postupcima od celog ovog naroda? Nemojte tako, sinovi moji! To nisu dobre vesti što ih ja čujem. Narod Gospodnji navodite na prestup. Ako čovek zgreši čoveku, Bog će mu presuditi, ali ako čovek zgreši Gospodu, ko će se zauzeti za njega?’ Ali sinovi ne poslušaše glas oca svog, jer je Gospod hteo da ih pogubi.“ 1. Samuelova 2:12‐17,22‐25

Zatim imamo Ahaza koji je oskrnavio prvi hram još pre događaja opisanih u Ezekijelu: “Dvadeset godina beše Ahazu kad poče carovati, i carovao je u Jerusalimu  šesnaest godina, i nije činio što je pravo u očima Gospoda Boga svojeg kao David otac njegov. Nego je hodao putem careva Izraelovih, i sina svog je proveo kroz oganj u skladu sa gadostima naroda što ih je Gospod proterao ispred sinova Izraelovih. Prinosio je i žrtve i palio kad na uzvišicama i na bregovima i pod svakim zelenim drvetom.” 2. Carevima 16:2‐4 “A i bakarni oltar koji beše pred Gospodom s prednje strane Doma, između oltara i Doma Gospodnjeg, prenese i postavi ga sa severne strane svog oltara. I zapovedi car Ahaz Uriji svešteniku govoreći: ’na velikom oltaru pali jutarnju žrtvu paljenicu i večernju prinosnicu od žita i kraljevu žrtvu paljenicu i njegovu prinosnicu od žita i žrtvu paljenicu svog naroda zemaljskog i njihove prinosnice od žita i njihove žrtve levanice; svu krv žrtve paljenice i svu krv žrtve poškropi po njemu. A bakarni oltar služiće mi da preko njega ispitujem.’ Tako je  sveštenik Urija učinio sve kako je zapovedio kralj Ahaz. I car Ahaz je isekao na komade strane sa podnožja i uzeo je  sa njih umivaonik, i more skide s volova bakarnih koji behu pod njim, i stavi ga na kameni pločnik. I subotnju nadstrešnicu što su je sagradili u Domu i kraljev spoljni ulaz zbog asirskoga kralja ukloni iz Doma Gospodnjeg. A ostala dela Ahazova što je činio, nisu li zapisana u dnevniku careva Judinih?” 2. Carevima 16:14‐19

U ovim stihovima možemo videti šta bi se desilo Elijevim sinovima a i caru Ahazu da su skrnavili šator i Božiji hram dok je Bog svojim vidljivim prisustvom bio u njemu: “A sinovi Aronovi, Nadab i Abihu, uzeše svaki svoju kadionicu pa, pošto u nju staviše oganj i na nju staviše kad, prinesoše pred Gospodom tuđu vatru, koju im on ne beše zapovedio. I izbije oganj ispred Gospoda i proždre ih, pa oni izginuše pred Gospodom. Tada Mojsije reče Aronu: ’To je ono što je Gospod rekao govoreći: ‘Po onima koji su mi blizu svetim ću se pokazati i pred svim ću se narodom proslaviti.’ I Aron je ćutao. A Mojsije pozva Mišaela i Elisafana, sinove Uziela, strica Aronovog, pa im reče: ’Priđite, odnesite svoju braću ispred svetinje izvan logora.’ I oni priđoše i odnesoše ih u njihovim košuljama izvan logora, kao što reče Mojsije. Tada Mojsije reče Aronu te Eleazaru i Itamaru, sinovima njegovim: ’Ne otkrivajte glave svoje i ne razdirite svoju odeću da ne poginete i da se Gospod ne razljuti na ceo zbor. Nego neka vaša braća, sav dom Izraelov, oplakuju požar što ga zapali Gospod. A vi ne odlazite s ulaza u Šator od sastanka da ne pomrete, jer na vama je ulje pomazanja Gospodnjeg.’ I oni učiniše po reči Mojsijevoj. I Gospod reče Aronu govoreći: ’Kad budete ulazili u Šator od sastanka, ne pijte vina ni žestoka pića, ni ti ni sinovi tvoji s tobom, da ne pomrete. To neka bude odredba večna u sve vaše naraštaje, da možete razlikovati sveto od nesvetog i nečisto od čistog, i poučiti sinove Izraelove svim propisima što ih je Gospod preko Mojsija njima govorio.’” 3. Mojsijeva 10:1‐11

Kada je video da su Izraelci postali toliko grešni, Bog je u Svojoj milosti prestao da im se stalno pokazuje  u zemaljskoj Svetinju nad Svetinjama da ih ne bi ubio kao što je ubio Aronove sinove.  Međutim Bog bi im se uvek ponovo pokazivao sve dok su imali kovčeg pošto je Božije vidljivo prisustvo u hramu vezano za kovčeg zaveta. U jednom trenutku kovčegu se gubi svaki trag, a Vavilon uništava prvi hram i Izraelci završavaju u Vavilonskom ropstvu zbog svojih grehova. Znamo da je kovčeg sklonjen iz hrama zbog toga što je pred Vavilonsko ropstvo Izraelski car Josija rekao Levitima da vrate kovčeg u hram: “Zatim je Josija u Jerusalimu svetkovao Pashu u čast Gospodu; i zaklaše pashu četrnaestoga dana prvoga meseca. I postavio je sveštenike na njihove dužnosti i ohrabrio ih na službu u Domu Gospodnjem. Tada reče levitima koji su poučavali sav Izrael, koji behu sveti za Gospoda: ’Stavite sveti Kovčeg u Dom što ga je sagradio Davidov sin Solomon, kralj Izraelov. On više neće biti teret na vašem ramenu. Služite sad Gospodu, Bogu svojem, i narodu njegovom Izraelu.’” 2. Dnevnika 35:1‐3 Šta se tačno desilo sa kovčegom zaveta ne možemo znati jer to nije otkriveno u Bibliji, ali kovčega nema u drugom hramu, tako da vidimo da Leviti nisu poslušali Josiju.

Kada je Jevrejima dozvoljeno da se vrate iz ropstva i da sagrade drugi hram, kovčeg zaveta nije bio kod njih: „’Vratite se, sinovi odmetnici’, govori Gospod, ’jer ja sam vaš muž i ja ću vas uzeti po jednoga iz grada i po dvojicu iz porodice  i odvesti vas na Sion. I daću vam pastire po srcu svojem koji će vas napasati znanjem i razumom. I dogodiće se, kad se u one dane namnožite i narodite u zemlji’, govori Gospod, ’da se više neće govoriti ‘Kovčeg saveza Gospodnjeg’ niti će to kome doći na um; i neće ga se sećati niti će ga posećivati, i nikada više neće biti načinjen.’“ Jeremija 3:14‐16 Elen Vajt je ovo zapisala u vezi kovčega: „Zbog Izraelovog prestupa Božijih zapovesti i njihovih zlih dela, Bog je dozvolio da budu u ropstvu da bi ih ponizio i kaznio. Pre nego što je hram uništen, Bog je objavio nekolicini Svojih vernih slugu sudbinu hrama, koji je bio ponos Izraela i na koji su oni gledali sa idolopoklonstvom dok su grešili protiv Boga. Takođe im je objavio da će Izrael biti u ropstvu. Ovi pravedni ljudi su pred samo uništenje hrama uklonili sveti kovčeg u kom su se nalazile kamene ploče, i sa žaljenjem i tugom su ga sakrili u pećinu gde je trebalo da bude sakriven od Izraelaca zbog njihovih grehova, i da im više nikada ne bude vraćen. Taj sveti kovčeg je i dalje sakriven. Od kako je sakriven do sada ga niko nije pronašao.” Duh Proroštva 1 “Među pravednima koji su preostali u Jerusalimu i kojima su bile otkrivene božanske namere našlo se nekoliko ljudi koji su odlučili da sveti kovčeg s kamenim pločama na kojima su bili zabeleženi propisi Dekaloga, stave izvan domašaja surovih ruku. Oni su to i učinili. Tužni i žalosni, sakrili su kovčeg, stavili ga u pećinu, u kojoj je trebalo da ostane sakriven od naroda Izrailja i Jude zbog njihovih greha i da im se više ne vrati. Taj sveti kovčeg je i sada sakriven. Više nikada, otkako je bio sakriven, nije pokrenut sa svoga mesta.” Proroci i Carevi

Izraelci su bili kažnjeni zbog kršenja Božijih zapovesti i reći da oni svejedno nisu mogli pre Isusove smrti da drže zapovesti je pogrešno jer bi to onda značilo da milosrdni Bog koji je pun ljubavi nije ostavio nijednu drugu opciju Svom narodu osim da budu robovi u Vavilonu. To je kao da kažete da vi jednostavno morate da bijete svoje dete jer ono nikada neće biti poslušno koliko god se vi trudili oko njega. Jevreji su mogli izbeći takvu sudbinu da su dozvolili Bogu da deluje na njihova srca što vidimo u ovim stihovima: “Zato im reci: ‘Ovako govori Gospod Nad Vojskama: Vratite se k meni’, govori Gospod Nad Vojskama, ‘i ja ću se vratiti vama’, govori Gospod Nad Vojskama. ‘Ne budite poput svojih otaca koje su raniji proroci pozivali govoreći: Ovako govori Gospod Nad Vojskama: Odvratite se sad od svojih zlih puteva i od svojih zlih dela. Niti poslušaše niti se obazreše na mene’, govori Gospod. ‘Gde su vam sad ti vaši očevi? I ti proroci, žive li doveka? A moje reči i odredbe moje što sam ih zapovedio svojim slugama prorocima, nisu li stigle očeve vaše? I oni se obratiše te rekoše: ‘Kako je Gospod Nad Vojskama naumio učiniti nam prema našim putevima i prema delima našim, tako je s nama i učinio.’” Zaharija 1:3‐6 “I slao je Gospod ka vama sve svoje sluge proroke, rano ih dižući i šaljući ih, ali niste slušali i niste prignuli uho svoje da biste čuli. Govorahu: ’Odvratite se sad svaki od zlog puta svojeg i od zloće nedela svojih, i ostanite u zemlji što ju je Gospod dao vama i ocima vašim zavek i doveka. I ne idite za drugim bogovima da im služite i da im se klanjate; i ne gnevite me delima ruku svojih, pa vam neću nauditi.’” Jeremija 25:4‐6

Prvi hram je uništen a Jevreji u Vavilonskom ropstvu nisu imali hram tako da Bog nije živeo u hramu ni tokom Vavilonskog ropstva jer hrama nije ni bilo. Jevreji su imali Gospodnje domove (sinagoge) po kojima su se skupljali u Vavilonu. Kako je verska služba funkcionisala u Vavilonu možemo videti u sledećim stihovima: “Kad poslaše u dom Božji Sarasara i Regemeleha i ljude svoje da se mole pred Gospodom, I da govore sveštenicima, koji behu u domu Gospoda nad vojskama, i prorocima, govoreći: ’hoćemo li plakati petog meseca odvajajući se, kako činismo već toliko godina?’” Zaharija 7:2,3 „Ovako govori Gospod Nad Vojskama: ‘Post četvrtoga i post petoga i post sedmoga i post desetoga meseca biće za dom Judin radost i veselje i veseli praznici. Ali volite istinu i mir.’” Zaharija 8:19 Nigde ne vidimo da je postojala neka zgrada u kojoj je boravio Bog. Biblija nam opisuje kako su se osećali Jevreji u Vavilonu: “Tamo na rekama Vavilona sedesmo i plakasmo sećajući se Siona. O vrbe usred njega povešasmo harfe svoje. Jer porobljivači naši zatražiše tamo od nas da pevamo, i mučitelji naši da se veselimo: ’Pevajte nam neku od pesama sionskih!’ Kako da pevamo pesmu Gospodnju u zemlji tuđinskoj? Ako tebe zaboravim, Jerusalime, nek se desnica moja zaboravi micati! Nek mi se jezik za nepce moje prilepi ako se tebe ne budem sećao, ako ne uzvisim Jerusalim na vrhunac radosti svoje! Seti se, Gospode, sinova Edomovih, koji su u dan Jerusalimov govorili: ’Srušite ga, srušite ga! Do temelja s njim!’ Kćeri vavilonska, ti koja ćeš biti srušena, srećan je onaj koji ti uzvrati za delo koje si nam učinila. Srećan je onaj koji zgrabi i smrska bebe tvoje o stenu!” Psalam 137:1‐9

Tokom Vavilonskog ropstva iako Bog nije boravio u hramu bilo je hrišćana kojima je u srcu verom živeo Bog. Primer za to nam je Danilo: „Na kraju dođe pred mene i Danilo kojem ime beše Beltešazar, po imenu mog boga, i u kojem je duh svetih bogova.“ Danilo 4:8 „Ima u tvom kraljevstvu čovek u kome je duh svetih bogova. I još u dane oca tvojeg u njemu se nađe svetlo i pronicljivost i mudrost, poput mudrosti bogova.“ Danilo 5:11 „Tada poglavari i nastojnici gledaše da nađu neki povod kako bi našli nešto protiv Danila, nešto u vezi s kraljevstvom. I ne mogaše naći nikakav povod ni grešku, jer on beše veran i nikakvog propusta ni greške ne nađe se na njemu.“ Danilo 6:4 Znači vidimo da je Danilo imao Božiji Duh u sebi koji su pagani nazivali duh svetih bogova jer nisu znali istinu o Ocu i Sinu, pa su Božiji Duh u Danilu pripisivali svojim nepostojećim paganskim bogovima. Dalje vidimo da je Isus bio prisutan da pomogne Danilovim drugovima iako vavilonski car nije znao da je to Isus, pa je opet to pripisao svojim paganskim bogovima u skladu sa svetlošću koju je imao: “Odgovori i reče: ’Gle, ja vidim četiri čoveka, odrešeni hodaju posred vatre i ništa im se zlo ne događa; a četvrti je izgledom nalik sinu bogova (elahin).” Danilo 3:25 On čak tog sina bogova koji je zapravo Isus naziva samo anđelom jer mu je po izgledu izgledao kao neki natprirodan čovek što je sasvim razumljivo zato što Isus tada još nije dobio ljudsko telo i nije u tom slučaju izgledao kao svaki čovek: „Nabukodonosor progovori i reče: ’Blagoslovljen bio Bog (elah) Sedrahov, Misahov i Abednegov, koji je poslao svog anđela i izbavio sluge svoje koji su se pouzdali u njega i prekršili kraljevu zapovest, i predali svoja tela da ne bi služili i klanjali se bilo kom drugom bogu (elah) osim Bogu (elah) svom.“ Danilo 3:28 Očigledno je da je Danilo sa svojim drugovima toliko bio blizak Bogu da su stanovnici Vavilona zato verovali da je duh bogova koji je zapravo Duh Oca i Sina u Danilu, a i zbog te bliskosti je Isus mogao da im pomogne u užarenoj peći. Samo zahvaljujući Božijem Duhu na Danilu nije moglo da se nađe ništa nepošteno. Sličan slučaj imamo nekoliko vekova nakon Vavilonskog ropstva kada je Pavle svedočio paganima u Atini: „Jedni su govorili: ’Šta to ovaj brbljivac hoće da kaže?’ A drugi: ’Izgleda da objavljuje neka tuđa božanstva.’ Zato što im je objavljivao jevanđelje o Isusu i uskrsenju.” Dela 17:18 Ovde su neznabošci i u slučaju Pavla poistovećivali dokaze o Bogu sa svojim paganskim bogovima, ali je činjenica da su Otac i Sin bili uz Pavla isto kao i uz Danila.

Bog Danila naziva pravednim: “Sine čovečiji, kad neka zemlja zgreši protiv mene teškim neverstvom, onda ću ispružiti na nju ruku svoju i prekinuću joj snabdevanje hlebom i pustiću na nju glad i istrebiću joj ljude i stoku, ostanu li u njoj ova tri čoveka Noje, Danilo i Jov, oni će svojom pravednošću dušu svoju izbaviti’, govori Gospod Bog. ’Ako pustim divlje zveri da prođu kroz zemlju i ostave je bez dece pa postane pusta, da niko zbog zverī više njom ne prolazi, ostanu li u njoj ta tri čoveka, tako ja živ bio,’  govori Gospod Bog, ’oni neće izbaviti ni sinove ni kćeri; samo će oni biti izbavljeni, a zemlja će biti pusta. Ili, ako dovedem mač na tu zemlju i kažem: ‘Maču, prođi kroz zemlju da joj istrebim ljude i stoku’, ostanu li u njoj ta tri čoveka, tako ja živ bio,’ govori Gospod Bog, ’oni neće izbaviti ni sinove ni kćeri, nego će samo oni biti izbavljeni. Ili, ako pošaljem kugu na tu zemlju pa izlijem u krvi svoj gnev na nju da joj istrebim ljude i stoku, ostanu li u njoj Noje, Danilo i Jov, tako ja živ bio’, govori Gospod Bog, ’oni neće izbaviti ni sina ni kćer; svojom će pravednošću izbaviti duše svoje.’” Ezekijel 14:13‐20

Kada su se Jevreji vratili u svoju zemlju iz Vavilonskog ropstva Bog im je naložio da grade drugi hram i rekao je: “Tad on odgovori i reče mi govoreći: ’To je reč Gospodnja Zerubabelu govoreći: ‘Ne silom ni snagom, već Duhom mojim’, govori Gospod Nad Vojskama.’” Zaharija 4:6 „Zerubabelove su ruke ovaj Dom utemeljile, njegove će ga ruke i završiti. Tada ćete znati da me je Gospod Nad Vojskama poslao ka vama.” Zaharija 4:8 U ova dva stiha vidimo da je Zerubabel imao Božiji Duh i da je samo uz pomoć Božijeg Duha sagradio hram nakon napuštanja Vavilona. Bog je još rekao:  “’I potrešću sve narode, i doći će Željeni svih naroda, i napuniću ovaj dom slavom’, govori Gospod nad vojskama. ’Moje je srebro i moje je zlato’, govori Gospod Nad Vojskama. ’Slava tog poslednjeg doma biće veća nego prvog’, govori Gospod nad vojskama; ’i na ovom ću mestu dati mir’, govori Gospod Nad Vojskama.” Hagaj 2:7‐9

Neko ovde može zaključiti da je Bog rekao da će se vidljivo pokazivati u Svetinji nad svetinjama u drugom hramu isto kao što je to radio i u prvom, ali iz ovih stihova vidimo da će slava drugog hrama biti veća od slave prvog jer će Isus kada bude bio na zemlji posetiti drugi hram: “’Evo, ja šaljem glasnika svojeg da put preda mnom pripremi. I doći će iznenada u svoj Hram Gospod kojeg vi tražite i glasnik saveza za kojim vi žudite. Evo ga, dolazi’, govori Gospod Nad Vojskama. ’Ali ko će podneti dan njegovog dolaska i ko će se održati kad se on pojavi? Jer on je kao oganj livčev i kao sapun perača. I zasešće kao onaj koji lije i pročišćava srebro; i očistiće sinove Levijeve i pročistiće ih kao zlato i srebro, da bi prinos Gospodu prinosili u pravednosti. Tada će prinos Jude i Jerusalima biti ugodan Gospodu, kao u drevne dane i kao davnih godina. I doći ću k vama na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubnika i protiv onih koji se lažno zaklinju i protiv onih koji zakidaju platu najamniku, udovici i siročetu, i protiv onih koji izvrću pravo pridošlice i mene se ne boje’, govori Gospod Nad Vojskama. ’Jer ja, Gospod, ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izginuste. Od vremena svojih otaca odstupate od mojih odredbi i ne držite ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama’, govori Gospod Nad Vojskama. ’A vi govorite: ‘Kako da se vratimo?’” Malahija 3:1‐7

Elen Vajt je ovo napisala: “Drugi hram je bio superiorniji od prvog zato što ga je Mesija u naročitom smislu počastvovao Svojom ličnom prisutnošću.” (Glasnik i Pregled, 12. Decembar, 1907) “Drugi hram niјe bio dorastao prvom po veličanstvenosti, niti јe bio posvećen onim vidljivim znacima božanske prisutnosti, kao prvi hram. Niјe se otkrila natprirodna sila da označi njegovo posvećenje. Niјe se video oblak slave koјi bi ispunio novosagrađenu svetinju. Nikakav oganj niјe pao sa Neba da zapali žrtvu na oltaru. Božјa prisutnost niјe više boravila među heruvimima u svetinji nad svetinjama, kovčeg zaveta, presto milosti i ploče svedočanstva nisu se nalazili u njemu. Glas sa Neba niјe se oglašavao da bi na sveštenikovo pitanje obјavio volju Јehove. Tokom vekova Јevreјi su se uzalud trudili da pokažu kako se ispunilo Božјe obećanje dato preko proroka Hagaja. Oholost i neverstvo potamneli su njihov um u pogledu razumevanja pravog značenja proročkih reči. Drugi hram niјe bio počašćen oblakom Јehovine slave, već živom prisutnošću Onoga u kome јe telesno prebivala punina božanstva – koјi јe bio sam Bog vidljiv u telu. ‘Željeni svih naroda’ došao јe zaista u svoј hram kada јe čovek iz Nazareta učio i lečio u svetom predvorјu hrama. Hristovim prisustvom, samo Njegovim prisustvom, nadmašio јe drugi hram slavu prvoga. Ali, Izrael јe odbacio dar koјi mu јe Nebo dalo. Kada јe ponizni Učitelj, izlazeći toga dana iz hrama, prekoračio prag zlatnih vrata, slava Božјa napustila јe hram zauvek. Već su se ispunile Spasiteljeve reči: ‘Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta.’ Mateј 23,38.” Elen Vajt, Velika borba

Vidimo da se ni kovčeg zaveta, a ni Božije vidljivo prisustvo nisu vratili u Svetinju nad svetinjama. Rimski general Gnej Pompej je 63 godine pre nove ere ušao u Svetinju nad Svetinjama za šta postoje istorijski zapisi. Rimski istoričar Kornelije Tacit je u svojoj knjizi Istorije 105 godine nove ere zapisao sledeće: „Rimska kontrola Judeje je prvo uspostavljena od strane Gneja Pompeja. Kao pobednik on je tvrdio da ima pravo da uđe u Hram i ovaj incident je doveo do uobičajenog utiska da on nije sadržao prikaz božanstva ‐ svetinja je bila prazna i Svetinja nad Svetinjama je bila nenastanjena.“ Istorije, peta knjiga Gnej Pompej je umro 15 godina nakon toga. Ubijen je kada se iskrcao sa broda u Egiptu. Znači ne samo da se Bog nije bio pokazivao u drugom hramu nego Pompej nije ni bio kažnjen nakon takvog jednog postupka. To nam daje objašnjenje kako je iskvareni Kajafa koji je osudio Hrista mogao da vrši službu u Svetinji nad Svetinjama. Bog se nekad pokazivao, a nekad nije u šatoru i u prvom hramu u zavisnosti od toga da li je Izrael skrnavio svešteničku službu, ali kada je nestao kovčeg Bog je skroz prestao da se pokazuje. Međutim Bog nije prestao da boravi u Svetinji nad Svetinjama, samo niko nije mogao da Ga vidi da Svojim prisustvom ne bi ubio prestupnike. Tek kada je Isus izgovorio ove reči onda je Bog napustio Svetinju nad Svetinjama: „Evo vam se vaša kuća ostavlja pustom.“ Matej 23:38

                                                                                                                    B. M.

0 Comments

TROANĐEOSKA PORUKA - UVOD

5/12/2021

0 Comments

Troanđeoska poruka koju nam Bog daje u Bibliji, tačnije u 14. glavi Otkrivenja je poruka večnog jevanđelja za poslednje vreme. Dužnost Božijeg naroda u tom vremenu je da iznese svetu tu poruku, jer se u toj poruci nalazi Božja Sila koja je u stanju da spasi svakog čoveka. U narednom periodu, pored tema koje su već aktuelne, bavi ćemo se i detaljnijim proučavanjem ove Božije poruke namenjene svakom pojedincu. Teme vezane za ovu Božju poruku u člancima koji će biti objavljivani, biće objedinjeni u jedan priručnik. Priručnik će biti od pomoći svim zainteresovanim ljudima koji iskrenog srca proučavaju Božju Reč i tragaju za istinom, te će im omogućiti da na jednom mestu pronađu informacije potrebne za dalje samostalno proučavanje Pisma.

Priručnik će se sastojati od tri dela. Prvi deo će se baviti Božjim karakterom, drugi deo objašnjava šta je duhovni Vavilon i kako izaći iz njega, dok treći obuhvata informacije neophodne da bi smo znali kako da izbegnemo čuveni žig zveri, kao i šta je taj žig i kako da živimo istim savršenim životom kojim je živeo Hrist na zemlji. U priručniku će se nalaziti veliki broj Biblijskih citata ali i izjave Elen Vajt koja je živela u 19. i početkom 20. veka, te čije su knjige u skladu sa Biblijskim učenjem pa svakako mogu biti od koristi za dalje proučavanje. Biblijski stihovi u priručniku su iz interlinearnog biblijskog teksta koji je baziran na jevrejskom mazoretskom tekstu za Stari Zavet i grčkom prihvaćenom tekstu za Novi Zavet. Za one koji ne znaju šta je interlinearna Biblija u pitanju je Biblija koja direktno prevodi sa hebrejskog teksta na kojem je pisan Stari Zavet i sa grčkog teksta na kojem je pisan Novi Zavet. Prvi deo se bavi prvom, drugi deo drugom, a treći deo trećom anđeoskom porukom iz četrnaeste glave Otkrivenja.

Te poruke glase ovako. Prva: „I videh jednoga drugog anđela gde leti posred neba sa jevanđeljem večnim da objavi jevanđelje onima koji žive na zemlji i svakom narodu i plemenu i jeziku i ljudima, govoreći snažnim glasom: ’Bojte se Boga i dajte mu slavu, jer dođe čas suda njegovog! I poklonite se Onom koji stvori nebo i zemlju i more i izvore vodene!’“ Otkrivenje 14:6,7 Druga: „I drugi anđeo dođe za njim govoreći: Pade, pade Vavilon, grad veliki! Jer je vinom gneva bludnosti svoje opio sve narode.“ Otkrivenje 14:8 Treća: „I treći anđeo dođe za njima govoreći snažnim glasom: ’Ako se ko klanja Zveri i liku njenom i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, on će i piti od vina gneva Božijega koje se nerazvodnjeno toči u čašu srdžbe njegove. I biće mučen ognjem i sumporom pred svetim anđelima i pred Jagnjetom.“ Otkrivenje 14:9‐11 Imamo i stih koji nam objašnjava ko može da proširi te tri poruke: „Ovde je istrajnost svetih, ovde su oni koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.“ Otkrivenje 14:12 Znači za širenje te tri poruke je potrebno imati dve stvari veru Isusovu, te držati Božije zapovesti. Isusova vera je kada verujemo da nam Isus zaista može pomoći: „A kad uđe u kuću, priđoše mu slepi. I reče im Isus: ’Verujete li da to mogu učiniti?’ Rekoše mu: ’Da, Gospode!’ Tada se dotače njihovih očiju govoreći: ’Neka vam bude po vašoj veri!’“ Matej 9:28,29 Dakle tu se ne radi o veri u Isusa nego o Isusovoj veri. Ovde nam je otkriveno kakva je Isusova vera: „Evo, dolazi čas, i sad je došao, da ćete se razbežati svaki na svoju stranu, a mene ostaviti samog. I nisam sam jer je Otac sa mnom.“ Jovan 16:32 Vidimo da je Isus sve vreme verovao da je Bog sa Njim i lečio je ljude. Tako isto i mi treba da verujemo da je Bog sa nama i da nam preko Isusa pomaže. Da nije dovoljno samo verovati u Boga nego treba verovati da Bog može da nam pomogne da činimo Njegovu volju, vidimo u ovim stihovima: „Ti veruješ da je Bog jedan? Dobro činiš! I demoni veruju, i drhte. Ali hoćeš li shvatiti, o čoveče isprazni, da je vera bez dela mrtva?“ Jakov 2:19,20 Pored toga moramo da držimo i Božije zapovesti.

Njih ima deset i zapisane su u dvadesetoj glavi 2. Mojsijeve. Prva: „’Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva. Nemoj imati drugih bogova uz mene.’“ 2. Mojsijeva 20:2,3 Druga: „Ne pravi sebi lik ni bilo kakvo obličje onoga što je gore na nebu ili onoga što je dole na zemlji ili onoga što je u vodama ispod zemlje; ne klanjaj im se niti im služi. Jer ja, Gospod, Bog tvoj, Bog sam ljubomoran; kažnjavam bezakonje otaca — onih koji me mrze — na deci sve do trećega i četvrtoga kolena, a iskazujem milosrđe hiljadama onih koji me vole i drže moje zapovesti.“ 2. Mojsijeva 20:4‐6 Treća: “Ne uzimaj ime Gospoda, Boga svojega, uzalud, jer Gospod ne ostavlja nekažnjenim onoga koji njegovo ime uzima uzalud.” 2. Mojsijeva 20:7 Četvrta: „Sećaj se dana subotnjega, da ga držiš svetim. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao, a sedmoga je dana subota posvećena Gospodu, Bogu tvom. Nikakav posao tada nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni stoka tvoja, ni stranac koji se nađe unutar tvojih vrata. Jer je u šest dana Gospod stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njemu, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Gospod blagoslovio dan subotnji i posvetio ga.“ 2. Mojsijeva 20:8‐11 Peta: „Poštuj oca svog i majku svoju, da ti se produže dani na zemlji koju ti daje Gospod, Bog tvoj.“ 2. Mojsijeva 20:12 Šesta: „Ne ubij.“ 2. Mojsijeva 20:13 Sedma: „Ne počini preljubu.“ 2. Mojsijeva 20:14 Osma: „Ne ukradi.“ 2. Mojsijeva 20:15 Deveta: „Ne iznosi lažno svedočanstvo protiv bližnjeg svog.“ 2. Mojsijeva 20:16 Deseta: „Ne poželi kuću bližnjega svoga, ne poželi ženu bližnjeg svoga, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjega tvoga.“ 2. Mojsijeva 20:17 Tri poruke iz četrnaeste glave Otkrivenja sadrže u sebi celo Biblijsko jevanđelje i dolazi vreme kada će ljudi verni Bogu da ih objave u sili Duha koja se nikada ranije u tolikoj meri nije ispoljila. Taj period u kojem će se u tolikoj sili Duha izneti te tri poruke se naziva glasna vika: “Viči iz sveg glasa, ne usteži se! Glas svoj kao trubu podigni i objavi mom narodu prestupe njihove i domu Jakovljevom grehe njihove.” Isaija 58:1

B. M

0 Comments

Forward>>

Arhiva

December 2024
April 2024
February 2024
August 2023
September 2022
August 2022
July 2022
March 2022
February 2022
January 2022
October 2021
July 2021
June 2021
May 2021

DRUGA PORUKA - BOŽJI ZAKON LJUBAVI
File Size:	314 kb
File Type:	pdf