Laž je definitivno suvišna u Božjem poretku, svaka vrsta laži. Neki ljudi su u dilemi i razmišljaju da li je ispravno slagati, npr. da bi spasili život druge osobe, ali da bismo razumeli ovu problematiku prvo moramo postaviti određene temelje:
Sada kada smo postavili dobre temelje i imamo jasne smernice, situacija je poprilično jasna. Međutim, neki razdvajaju slovo i duh zakona u smislu da se može slovo prekršiti. Isto to slovo je Bog nama dao i te zapovesti su duhovne (Rimljanima 7:14). Zapovesti se mogu držati samo verom Hristovom. „Ovde je postojanost svetih, ovde su oni koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.“ (Otkrivenje 14:12). „Jer Hrist je svršetak Zakona, na opravdanje svakome ko veruje.“ (Rimljanima 10:4) Pošto se zakon može držati samo kroz veru Isusovu i kroz delovanje Hristove pravednosti u nama, kako onda neko može da prekrši njegovu zapovest i da bude pravedan, kao da je odradio neko dobro delo? Pa definitivno je to nemoguće i ne treba se zavaravati sa takvim pomislima.
Bitna stavka koju treba imati na umu je da se mi trebamo oslanjati na Božju reč i obećanja. Božja reč je osnov same vere (Rimlj. 10:17) i u njoj postoji sila. Setimo se da je i svet stvoren Božjom rečju (Psalam 33:6,9; Jevrejima 11:3), u prvom poglavlju 1. Mojsijeve je ovo na jasan način prikazano. Pogledajmo samo 3. stih 1. Mojsijeve i sve će nam biti jasno: „I reče Bog: »Neka bude svetlost!« I bi svjetlost.“ Ista reč koja je stvorila svetove u kojoj je sila, je takođe i sila u jevanđelju (Rimlj. 1:16,20). „Zbog toga i mi bez prestanka zahvaljujemo Bogu što ste, kad primiste od nas reč poruke Božje, primili ne reč ljudsku, nego kao što uistinu jest — reč Božju, koja i deluje u vama koji verujete.“ (1. Solunjanima 2:13) „U srce sam svoje tvoju pohranio reč, da protiv tebe ne sagrešim.“ (Psalam 119:11)
Slagati iz određenih razloga (npr. da bi „spasili“ drugu osobu ili čak sebe same) je rad u SVOJOJ SILI. Upravo je tu zamka kod ovog pitanja i pokazuje se nerazumevanje opravdanja verom. Hrist je Božja sila i Božja mudrost (1. Kor. 1:24) i u njega mi treba da se pouzdamo da će nam dati silu da pobedimo određeno iskušenje, a ne da mi svojom silom nešto pokušavamo. Mi bez Hrista ne možemo ništa učiniti (Jovan 15:5), pa kako ćemo tek onda u takvoj situaciji dobro reagovati ako se ne oslonimo na njega? Hrist u paraboli kaže da je on čokot (Jovan 15:1) i mi upravo od njega trebamo da crpimo silu. Budite ubeđeni da nas Hrist neće nadahnuti da slažemo, to se suproti sa Njim i Njegovim životom (2. Moj. 34:6,7; 1. Jovanova 4:16; pogledati i Jovan 5:26). Božji poredak se zasniva na ISTINI. Kao što apostol Jovan piše: „Nisam vam pisao zato što ne znate istinu, nego zato što je znate i zato što nijedna laž nije od istine.“ (1. Jovanova 2:21)
Alonzo T. Džons o slovu i duhu zakona i kako se drži zakon pisao je ovako u knjizi „Velike nacije današnjice“ iz 1901.:
„Sam Isus Hrist, govoreći o Bogu, kaže: „Ja sam Alfa i Omega, početak i svršetak, Prvi i Posljednji. Blagosloveni su oni koji vrše zapovesti NJEGOVE [Božje]: imaće pravo na stablo života i na vrata će ući u grad.“ Otk. 22:13, 14. On je isto rekao, „Jer Bog tako uzljubi svet te dade Sina svojega jedinorođenoga da svaki koji veruje u njega ne propadne, nego ima život večni.“ Hrist je rekao, „Ako hoćeš ući u život, drži zapovesti;“ On je isto rekao, „Ko veruje u Sina, ima život večni.“
Poruka Trećeg Anđela, posljednja poruka od Boga koju će svet ikada čuti, obuhvata u jednoj rečenici sve te Hristove izreke: „Ovde su oni koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.“
Zato, kada Poruka Trećeg Anđela poziva, kao što sada poziva, sve ljude da „drže zapovesti Božje i veru Isusovu,“ ona jednostavno poziva sve ljude na izvršenje cele dužnosti čoveka - dok on sada postoji. A kada, pod tom porukom, mi potičemo ljude da drže Božje zapovesti strogo u skladu sa slovom, mi takođe mislimo, da oni moraju držati te zapovesti strogo u skladu sa Duhom. Kada namećemo svima obavezu držanja Božjih zapovesti, to je uvek obaveza držanja njih na jedini mogući način na koji se one mogu držati, to jest, verom Isusa Hrista; uvek su Božje zapovesti i vera Isusova; to je da svi moraju biti savršeni Njegovom savršenom pravednošću; i da sva naša pravednost mora biti Božja pravednost koja je od vere Isusa Hrista, a tu pravednost svedoče zakon i proroci.“
Hrist nema NIŠTA sa Sotonom i ne služi se njegovim metodama. Čak su ga i Jevreji optuživali da je u njemu Đavo, ali on je to pobio (Jovan 8:48-50). Hrist NIKADA nije slagao (Isaija 53:9; 2. Petrova 2:22). „Neću više s vama mnogo govoriti jer dolazi vladar ovoga svijeta, a on u meni nema ništa.“ (Jovan 14:30)
Dakle, Hrist je ISTINA, Sotona je OTAC LAŽI, razmislimo na čijoj smo strani ako se služimo lažima.
Na vama je da izaberete sa kim idete: „Idu li dvojica zajedno a da se ne dogovore?“ (Amos 3:3)
Ljudi pored svega pokušavaju da nađu opravdanje za svoje destruktivno ponašanje i pronalaze stihove u Pismu koji navodno daju osnov za njihovo ponašanje. Neki se pozivaju na Jevrejske babice (2. Moj. 1:15-22) i na Ravu (Isus Navin 2:1-6) kao primer. Moramo imati u vidu da su Jevreji imali iskrivljeno razumevanje zakona. „Tokom ropstva u Egiptu mnogi Izraelci su u velikoj meri izgubili spoznaju o Božjem Zakonu i njegove uredbe pomešali s paganskim običajima i tradicijama. Bog ih je doveo do Sinaja i tamo im svojim vlastitim glasom obznanio svoj Zakon.“ (Elen Vajt, Patrijarsi i proroci) Kada to imamo u vidu onda stvari postaju jasnije i onda razumemo zašto je bila takva reakcija babica. Neki misle da je Bog blagoslovio to što su one lagale, ali to je kontradiktorno Njegovom zakonu. Bog je njih blagoslovio zato što su spasile decu. Što se tiče Rave, tu je situacija jasnija jer je ona bila paganka i govoriti o njenom razumevanju zakona bilo bi suvišno, jer kao što vidimo i sami Izraelci su u Egiptu iskrivili razumevanje zakona. Naš primer treba da bude Isus Hrist, a ne babice ili Rava. Zapazimo šta apostol Pavle piše o iskušenjima: „Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijega; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušanjem i kraj, da možete podneti.“ (1. Korinćanima 10:13). Dakle, moramo dopustiti Hristu da verom prebiva u našim srcima (Efescima 3:17) i osloniti se na njega, i tek onda ćemo moći da se odupremo iskušenju.
Za kraj je dovoljno reći ovo:
„A strašljivima i nevernima i odvratnima i ubojicama i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svim lašcima udeo je u jezeru što gori ognjem i sumporom. To je druga smrt.“ (Otkrivenje 21:8). Tekst kaže SVIM, ne nekim, nego SVIM. Kao što vidimo laganja na Novoj zemlji neće biti, pa što bi lagali i ovde kad nam je data sila (Efescima 6:10-20) da se odupremo tom grehu?
D. M.
- U Božjem zakonu je prikazana njegova volja i ta se volja treba poštovati (Psalam 40:8; 1. Jovanova 2:17; Kološanima 4:12). U knjizi „Misli sa gore blagoslova“ Elen Vajt piše:
„Božja volja je izražena u propisima Njegovog svetog Zakona, a načela Zakona su nebeska načela. Nebeski anđeli ne postižu nikakvo uzvišenije znanje nego što je poznavanje Božje volje, a ispunjavanje Njegove volje je najuzvišenija služba kojoj mogu posvetiti svoje sposobnosti.“ - Isus Hrist kaže o sebi: „Ja sam put, istina i život: niko ne dolazi k Ocu, osim po meni.“ (Jevanđelje po Jovanu 14:6). Dakle, Isus kaže da je on ISTINA.
- O Božjem zakonu je pisano: „Pravednost tvoja pravednost je večna i zakon tvoj istina.“ (Psalam 119:142).
- Isus Hrist u svojoj molitvi koja je zabeležena u 17. poglavlju Jovanovog jevanđelja kaže: „Posveti ih svojom istinom; tvoja reč je istina.“ Ovde vidimo da je Božja reč istina, a takođe treba imati u vidu i da se termin „Reč“ koristi u 1. poglavlju Jovanovog jevanđelja i primenjuje se na Hrista.
- O Božjim zapovestima je rečeno: „Ti si blizu, Gospode, i sve su zapovesti tvoje istina.“ (Psalam 119:151).
- Laž je prestup Božjeg zakona: „Ne svedoči lažno protiv svoga bližnjega.“ (2. Mojsijeva 20:16). Prestup Božjeg zakona je naravno greh (1. Jovanova 3:4).
- Đavo je Otac laži. „Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite: on je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži.“ (Jovan 8:44).
- Duh Božji je Duh istine (Jovan 14:17).
Sada kada smo postavili dobre temelje i imamo jasne smernice, situacija je poprilično jasna. Međutim, neki razdvajaju slovo i duh zakona u smislu da se može slovo prekršiti. Isto to slovo je Bog nama dao i te zapovesti su duhovne (Rimljanima 7:14). Zapovesti se mogu držati samo verom Hristovom. „Ovde je postojanost svetih, ovde su oni koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.“ (Otkrivenje 14:12). „Jer Hrist je svršetak Zakona, na opravdanje svakome ko veruje.“ (Rimljanima 10:4) Pošto se zakon može držati samo kroz veru Isusovu i kroz delovanje Hristove pravednosti u nama, kako onda neko može da prekrši njegovu zapovest i da bude pravedan, kao da je odradio neko dobro delo? Pa definitivno je to nemoguće i ne treba se zavaravati sa takvim pomislima.
Bitna stavka koju treba imati na umu je da se mi trebamo oslanjati na Božju reč i obećanja. Božja reč je osnov same vere (Rimlj. 10:17) i u njoj postoji sila. Setimo se da je i svet stvoren Božjom rečju (Psalam 33:6,9; Jevrejima 11:3), u prvom poglavlju 1. Mojsijeve je ovo na jasan način prikazano. Pogledajmo samo 3. stih 1. Mojsijeve i sve će nam biti jasno: „I reče Bog: »Neka bude svetlost!« I bi svjetlost.“ Ista reč koja je stvorila svetove u kojoj je sila, je takođe i sila u jevanđelju (Rimlj. 1:16,20). „Zbog toga i mi bez prestanka zahvaljujemo Bogu što ste, kad primiste od nas reč poruke Božje, primili ne reč ljudsku, nego kao što uistinu jest — reč Božju, koja i deluje u vama koji verujete.“ (1. Solunjanima 2:13) „U srce sam svoje tvoju pohranio reč, da protiv tebe ne sagrešim.“ (Psalam 119:11)
Slagati iz određenih razloga (npr. da bi „spasili“ drugu osobu ili čak sebe same) je rad u SVOJOJ SILI. Upravo je tu zamka kod ovog pitanja i pokazuje se nerazumevanje opravdanja verom. Hrist je Božja sila i Božja mudrost (1. Kor. 1:24) i u njega mi treba da se pouzdamo da će nam dati silu da pobedimo određeno iskušenje, a ne da mi svojom silom nešto pokušavamo. Mi bez Hrista ne možemo ništa učiniti (Jovan 15:5), pa kako ćemo tek onda u takvoj situaciji dobro reagovati ako se ne oslonimo na njega? Hrist u paraboli kaže da je on čokot (Jovan 15:1) i mi upravo od njega trebamo da crpimo silu. Budite ubeđeni da nas Hrist neće nadahnuti da slažemo, to se suproti sa Njim i Njegovim životom (2. Moj. 34:6,7; 1. Jovanova 4:16; pogledati i Jovan 5:26). Božji poredak se zasniva na ISTINI. Kao što apostol Jovan piše: „Nisam vam pisao zato što ne znate istinu, nego zato što je znate i zato što nijedna laž nije od istine.“ (1. Jovanova 2:21)
Alonzo T. Džons o slovu i duhu zakona i kako se drži zakon pisao je ovako u knjizi „Velike nacije današnjice“ iz 1901.:
„Sam Isus Hrist, govoreći o Bogu, kaže: „Ja sam Alfa i Omega, početak i svršetak, Prvi i Posljednji. Blagosloveni su oni koji vrše zapovesti NJEGOVE [Božje]: imaće pravo na stablo života i na vrata će ući u grad.“ Otk. 22:13, 14. On je isto rekao, „Jer Bog tako uzljubi svet te dade Sina svojega jedinorođenoga da svaki koji veruje u njega ne propadne, nego ima život večni.“ Hrist je rekao, „Ako hoćeš ući u život, drži zapovesti;“ On je isto rekao, „Ko veruje u Sina, ima život večni.“
Poruka Trećeg Anđela, posljednja poruka od Boga koju će svet ikada čuti, obuhvata u jednoj rečenici sve te Hristove izreke: „Ovde su oni koji drže zapovesti Božje i veru Isusovu.“
Zato, kada Poruka Trećeg Anđela poziva, kao što sada poziva, sve ljude da „drže zapovesti Božje i veru Isusovu,“ ona jednostavno poziva sve ljude na izvršenje cele dužnosti čoveka - dok on sada postoji. A kada, pod tom porukom, mi potičemo ljude da drže Božje zapovesti strogo u skladu sa slovom, mi takođe mislimo, da oni moraju držati te zapovesti strogo u skladu sa Duhom. Kada namećemo svima obavezu držanja Božjih zapovesti, to je uvek obaveza držanja njih na jedini mogući način na koji se one mogu držati, to jest, verom Isusa Hrista; uvek su Božje zapovesti i vera Isusova; to je da svi moraju biti savršeni Njegovom savršenom pravednošću; i da sva naša pravednost mora biti Božja pravednost koja je od vere Isusa Hrista, a tu pravednost svedoče zakon i proroci.“
Hrist nema NIŠTA sa Sotonom i ne služi se njegovim metodama. Čak su ga i Jevreji optuživali da je u njemu Đavo, ali on je to pobio (Jovan 8:48-50). Hrist NIKADA nije slagao (Isaija 53:9; 2. Petrova 2:22). „Neću više s vama mnogo govoriti jer dolazi vladar ovoga svijeta, a on u meni nema ništa.“ (Jovan 14:30)
Dakle, Hrist je ISTINA, Sotona je OTAC LAŽI, razmislimo na čijoj smo strani ako se služimo lažima.
Na vama je da izaberete sa kim idete: „Idu li dvojica zajedno a da se ne dogovore?“ (Amos 3:3)
Ljudi pored svega pokušavaju da nađu opravdanje za svoje destruktivno ponašanje i pronalaze stihove u Pismu koji navodno daju osnov za njihovo ponašanje. Neki se pozivaju na Jevrejske babice (2. Moj. 1:15-22) i na Ravu (Isus Navin 2:1-6) kao primer. Moramo imati u vidu da su Jevreji imali iskrivljeno razumevanje zakona. „Tokom ropstva u Egiptu mnogi Izraelci su u velikoj meri izgubili spoznaju o Božjem Zakonu i njegove uredbe pomešali s paganskim običajima i tradicijama. Bog ih je doveo do Sinaja i tamo im svojim vlastitim glasom obznanio svoj Zakon.“ (Elen Vajt, Patrijarsi i proroci) Kada to imamo u vidu onda stvari postaju jasnije i onda razumemo zašto je bila takva reakcija babica. Neki misle da je Bog blagoslovio to što su one lagale, ali to je kontradiktorno Njegovom zakonu. Bog je njih blagoslovio zato što su spasile decu. Što se tiče Rave, tu je situacija jasnija jer je ona bila paganka i govoriti o njenom razumevanju zakona bilo bi suvišno, jer kao što vidimo i sami Izraelci su u Egiptu iskrivili razumevanje zakona. Naš primer treba da bude Isus Hrist, a ne babice ili Rava. Zapazimo šta apostol Pavle piše o iskušenjima: „Drugo iskušenje ne dođe na vas osim čovečijega; ali je veran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušanjem i kraj, da možete podneti.“ (1. Korinćanima 10:13). Dakle, moramo dopustiti Hristu da verom prebiva u našim srcima (Efescima 3:17) i osloniti se na njega, i tek onda ćemo moći da se odupremo iskušenju.
Za kraj je dovoljno reći ovo:
„A strašljivima i nevernima i odvratnima i ubojicama i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svim lašcima udeo je u jezeru što gori ognjem i sumporom. To je druga smrt.“ (Otkrivenje 21:8). Tekst kaže SVIM, ne nekim, nego SVIM. Kao što vidimo laganja na Novoj zemlji neće biti, pa što bi lagali i ovde kad nam je data sila (Efescima 6:10-20) da se odupremo tom grehu?
D. M.
