Kada je Bog rekao Mojsiju da ide deci Izraelovoj i da ih izvede iz Egipta, Mojsije je upitao: „Gle, kad dođem deci Izraelovoj i kad im kažem, Bog vaših otaca me je poslao k vama; i oni će me pitati, Koje je njegovo ime? Šta ja da im kažem? I Bog je rekao Mojsiju, JA SAM ONAJ KOJI JESAM;......ovo je moje ime zauvek.“
Ime Gospoda označava i postojanje i karakter. „Ja sam“ izražava postojanje. Ja sam onaj koji jesam, izražava karakter. A verovati u Boga znači verovati u njegovo postojanje i u njegov karakter.
Nije dovoljno verovati samo u postojanje Boga. Verovati samo u to da on jeste, a ne verovati u to da je on onaj koji jeste, znači ne verovati u njega uopšte. Čak i verovati u njegovo postojanje i u isto vreme verovati da je njegov karakter drugačiji od onog kakav zaista jeste – to bi samo značilo verovati u drugačijeg Boga od onoga koji on zaista jeste. I verovati u drugačijeg Boga nego što on zaista jeste, zapravo znači verovati u drugog Boga; ali u realnosti ne postoji drugi Bog osim njega; svi drugi su samo izmišljeni. Stoga, čak i verovati da on jeste, a u isto vreme verovati da je on po karakteru drugačiji od onoga što on zaista jeste – ovo u realnosti znači, ne verovati u njega uopšte. To znači verovati u drugačijeg Boga od njega samog, to znači imati drugog Boga, a to predstavlja idolopoklonstvo.
Prema tome, zapisano je: „Onaj koji dolazi Bogu, mora verovati da on jeste“ – i dalje. On „mora verovati da on jeste i da nagrađuje one koji ga revno traže.“ Jevr. 11:6. Drugim rečima, onaj koji dolazi Bogu, mora verovati da on jeste i da je on ono što jeste; mora verovati i u njegovo postojanje i u njegov karakter. Ovo i samo ovo znači verovati u Boga. Ovo i samo ovo znači verovati u njegovo ime.
Šta je onda njegov karakter? Koje je njegovo ime? Ko je on? Jednom rečju, odgovor glasi: „BOG JE LJUBAV.“
Na drugom mestu njegovo ime je dato u proširenom obliku, kako bismo potpunije mogli da razumemo šta ono predstavlja. Kada je Mojsije pitao Gospoda da mu pokaže svoj put, Gospod je rekao: „Učiniću ovo što si tražio.....Učiniću da sva moja dobrota prođe pred tobom i objaviću ime Gospodnje pred tobom.“ „I Gospod se spustio u oblaku i stajao je tamo sa njim i objavio ime Gospodnje. I Gospod je prošao pred njim i objavio, Gospod, Gospod Bog.“ To znači „Jehova, Jehova Bog;“ „Jah“ što znači „Ja sam“ a to izražava postojanje. A sada dolazi ono što izražava njegov karakter: „Milosrdan i milostiv, dugotrpeljiv, pun dobrote i istine, pokazuje milost hiljadama, oprašta bezakonje i prestup i greh.“ Ovo je njegovo ime; i ovo je to što on jeste.
„Milosrdan, jeste pun milosti. Milosrđe predstavlja sklonost da tretira ljude bolje nego što oni to zaslužuju. To ne znači da on tretira tako ljude iz neke spoljašnje prinude; već je to njegova lična sklonost, njegova najdublja priroda, da postupa tako. Pošto je u njegovoj prirodi da postupa tako, on ne može postupati nikako drugačije. Ako bi postupao drugačije, morao bi biti nešto što nije. A ako bi bio nešto što sam nije, prestao bi da bude Bog. Stoga, on nikada ne može biti drugačiji od onoga što jeste. Kao posledica toga, on se nikada ne može ponašati drugačije, nego da ljude tretira bolje nego što zaslužuju; jer on je milosrdan, - potpuno na raspolaganju, - da ljude tretira bolje nego što zaslužuju. U njegovoj prirodi je da čini tako. Slava njegovom imenu!
Milostiv. Milost je usluga. Milostiv jeste naklonjen; pružanju usluge. Ovo je on. Ovo je njegova priroda. Zbog ovoga je često pisano: „Milost vam i mir od Boga našeg Oca i od Gospoda Isusa Hrista.“ I zbog toga što je milostiv, stoga, „Svakome od nas je data milost po meri Hristovog dara:“ Ef. 4:7. Mera Hristovog dara je mera, „punine božanstva, telesno.“ Kol. 2:9. Tako da, u ovom daru milosti, on nam daje sebe u punini. Jer, „od punine njegove svi smo primili i to milost na milost.“ Jovan 1:16. On je milostiv. On je Spasitelj. Hvala njegovom imenu.
Dugotrpeljiv: „Bog je dugotrpeljiv prema nama, ne želeći da bilo ko propadne; već da svi dođu do pokajanja.“ I „dugotrpeljivost našeg Gospoda je spasenje.“ 2. Pet. 3:15. Dugotrpeljivost Gospoda je spasenje i on je dugotrpeljiv – to je njegova priroda, to je on sam, - posledično, on je spasenje. Stoga, „Gle, Gospod je moje spasenje; Verovaću mu i neću se plašiti; jer Gospod JEHOVA je moja snaga i moja pesma; on je takođe postao moje spasenje. Stoga ćete radosno crpeti vodu sa izvora spasenja.“ Is. 12:2,3. Jer on je, „izvor žive vode.“ Jer. 2:13. Neka je blagosloveno njegovo ime.
Pun dobrote i istine, pokazuje milost – tretman bolji od onog koji zaslužuju – hiljadama; ne hiljadama ljudi, već hiljadama naraštaja ljudi. Jer, „Znaj, stoga, da je Gospod Bog tvoj, Bog verni, koji do hiljadu naraštaja drži savez i milost onima koji ga ljube i drže njegove zapovesti.“ Pnz. 7:9. Engleski prevod Izl. 34:7, kaže, „koji čuva milosrđe za hiljade,“ u nemačkom prevodu piše „hiljade naraštaja.“ Ovo je misao koja prožima pasus. Ovo je njegova priroda. On je veran Bog i on uživa u onima koji polažu svoje nade u njegovu milost – u onima koji polažu nade u njegovu sklonost da ih tretira bolje nego što zaslužuju; u njima koji veruju u njegovo ime, koji je milostiv čak i hiljadama naraštaja. Neka je uzvišeno njegovo ime.
„Oprašta bezakonje i prestup i greh;“ ne piše da će da oprosti ako se dovoljno pokajemo; niti piše da se može ubediti da oprosti. Ne; već piše da on oprašta bezakonje i prestup i greh. Takva je njegova priroda; tako da nikakav trud nije potreban sa njegove strane kako bi pružio oproštenje. Oproštenje se nalazi u njemu samome. Oproštenje je od njega. U njegovoj biti je da ga da svakoj duši. On ne može raditi ništa drugo; jer ne može biti drugačiji nego što jeste. Ovo je njegovo ime. Ako čovek ne želi da prihvati oproštenje kada se tako besplatno i neprestano nudi, on mora propastio u svojim gresima; jer on nikoga ne može prisiliti da ga prihvati, već ga pruža i nudi svima. On nudi oproštenje svakoj duši; i nudi uvek. Jer on je takav; i on je isti i juče i danas i zauvek. Od večnosti do večnosti, on je Bog. I on je Bog svakoj duši. Od večnosti do večnosti, on je ono što jeste i on ne može biti ništa drugo. „Ja sam onaj koji jesam. Ovo je moje ime zauvek i ovo je moj spomen kroz sve naraštaje.“ On „oprašta bezakonje i prestup i greh.“ To je njegovo ime. Slava njegovom imenu!
„I Gospod se spustio u oblaku i stajao sa njim tamo i objavio je ime Gospodnje. I Gospod je prošao pred njim i objavio, Gospod, Gospod Bog, milosrdan i milostiv, dugotrpeljiv, pun dobrote i istine, koji čuva milost hiljadama, opraštajući bezakonje i prestup i greh.“ Ovo je njegovo ime. Ovo je on sam. Stoga, „Ustani i blagosiljaj Gospoda svog Boga, uvek i zauvek; i budite blagosloveni slavnim imenom koje je blagosloveno iznad svakog blagoslova i slave.“ „Veličajte zajedno sa mnom Gospoda i uzvisujmo zajedno ime njegovo.
A. T. J.
Ime Gospoda označava i postojanje i karakter. „Ja sam“ izražava postojanje. Ja sam onaj koji jesam, izražava karakter. A verovati u Boga znači verovati u njegovo postojanje i u njegov karakter.
Nije dovoljno verovati samo u postojanje Boga. Verovati samo u to da on jeste, a ne verovati u to da je on onaj koji jeste, znači ne verovati u njega uopšte. Čak i verovati u njegovo postojanje i u isto vreme verovati da je njegov karakter drugačiji od onog kakav zaista jeste – to bi samo značilo verovati u drugačijeg Boga od onoga koji on zaista jeste. I verovati u drugačijeg Boga nego što on zaista jeste, zapravo znači verovati u drugog Boga; ali u realnosti ne postoji drugi Bog osim njega; svi drugi su samo izmišljeni. Stoga, čak i verovati da on jeste, a u isto vreme verovati da je on po karakteru drugačiji od onoga što on zaista jeste – ovo u realnosti znači, ne verovati u njega uopšte. To znači verovati u drugačijeg Boga od njega samog, to znači imati drugog Boga, a to predstavlja idolopoklonstvo.
Prema tome, zapisano je: „Onaj koji dolazi Bogu, mora verovati da on jeste“ – i dalje. On „mora verovati da on jeste i da nagrađuje one koji ga revno traže.“ Jevr. 11:6. Drugim rečima, onaj koji dolazi Bogu, mora verovati da on jeste i da je on ono što jeste; mora verovati i u njegovo postojanje i u njegov karakter. Ovo i samo ovo znači verovati u Boga. Ovo i samo ovo znači verovati u njegovo ime.
Šta je onda njegov karakter? Koje je njegovo ime? Ko je on? Jednom rečju, odgovor glasi: „BOG JE LJUBAV.“
Na drugom mestu njegovo ime je dato u proširenom obliku, kako bismo potpunije mogli da razumemo šta ono predstavlja. Kada je Mojsije pitao Gospoda da mu pokaže svoj put, Gospod je rekao: „Učiniću ovo što si tražio.....Učiniću da sva moja dobrota prođe pred tobom i objaviću ime Gospodnje pred tobom.“ „I Gospod se spustio u oblaku i stajao je tamo sa njim i objavio ime Gospodnje. I Gospod je prošao pred njim i objavio, Gospod, Gospod Bog.“ To znači „Jehova, Jehova Bog;“ „Jah“ što znači „Ja sam“ a to izražava postojanje. A sada dolazi ono što izražava njegov karakter: „Milosrdan i milostiv, dugotrpeljiv, pun dobrote i istine, pokazuje milost hiljadama, oprašta bezakonje i prestup i greh.“ Ovo je njegovo ime; i ovo je to što on jeste.
„Milosrdan, jeste pun milosti. Milosrđe predstavlja sklonost da tretira ljude bolje nego što oni to zaslužuju. To ne znači da on tretira tako ljude iz neke spoljašnje prinude; već je to njegova lična sklonost, njegova najdublja priroda, da postupa tako. Pošto je u njegovoj prirodi da postupa tako, on ne može postupati nikako drugačije. Ako bi postupao drugačije, morao bi biti nešto što nije. A ako bi bio nešto što sam nije, prestao bi da bude Bog. Stoga, on nikada ne može biti drugačiji od onoga što jeste. Kao posledica toga, on se nikada ne može ponašati drugačije, nego da ljude tretira bolje nego što zaslužuju; jer on je milosrdan, - potpuno na raspolaganju, - da ljude tretira bolje nego što zaslužuju. U njegovoj prirodi je da čini tako. Slava njegovom imenu!
Milostiv. Milost je usluga. Milostiv jeste naklonjen; pružanju usluge. Ovo je on. Ovo je njegova priroda. Zbog ovoga je često pisano: „Milost vam i mir od Boga našeg Oca i od Gospoda Isusa Hrista.“ I zbog toga što je milostiv, stoga, „Svakome od nas je data milost po meri Hristovog dara:“ Ef. 4:7. Mera Hristovog dara je mera, „punine božanstva, telesno.“ Kol. 2:9. Tako da, u ovom daru milosti, on nam daje sebe u punini. Jer, „od punine njegove svi smo primili i to milost na milost.“ Jovan 1:16. On je milostiv. On je Spasitelj. Hvala njegovom imenu.
Dugotrpeljiv: „Bog je dugotrpeljiv prema nama, ne želeći da bilo ko propadne; već da svi dođu do pokajanja.“ I „dugotrpeljivost našeg Gospoda je spasenje.“ 2. Pet. 3:15. Dugotrpeljivost Gospoda je spasenje i on je dugotrpeljiv – to je njegova priroda, to je on sam, - posledično, on je spasenje. Stoga, „Gle, Gospod je moje spasenje; Verovaću mu i neću se plašiti; jer Gospod JEHOVA je moja snaga i moja pesma; on je takođe postao moje spasenje. Stoga ćete radosno crpeti vodu sa izvora spasenja.“ Is. 12:2,3. Jer on je, „izvor žive vode.“ Jer. 2:13. Neka je blagosloveno njegovo ime.
Pun dobrote i istine, pokazuje milost – tretman bolji od onog koji zaslužuju – hiljadama; ne hiljadama ljudi, već hiljadama naraštaja ljudi. Jer, „Znaj, stoga, da je Gospod Bog tvoj, Bog verni, koji do hiljadu naraštaja drži savez i milost onima koji ga ljube i drže njegove zapovesti.“ Pnz. 7:9. Engleski prevod Izl. 34:7, kaže, „koji čuva milosrđe za hiljade,“ u nemačkom prevodu piše „hiljade naraštaja.“ Ovo je misao koja prožima pasus. Ovo je njegova priroda. On je veran Bog i on uživa u onima koji polažu svoje nade u njegovu milost – u onima koji polažu nade u njegovu sklonost da ih tretira bolje nego što zaslužuju; u njima koji veruju u njegovo ime, koji je milostiv čak i hiljadama naraštaja. Neka je uzvišeno njegovo ime.
„Oprašta bezakonje i prestup i greh;“ ne piše da će da oprosti ako se dovoljno pokajemo; niti piše da se može ubediti da oprosti. Ne; već piše da on oprašta bezakonje i prestup i greh. Takva je njegova priroda; tako da nikakav trud nije potreban sa njegove strane kako bi pružio oproštenje. Oproštenje se nalazi u njemu samome. Oproštenje je od njega. U njegovoj biti je da ga da svakoj duši. On ne može raditi ništa drugo; jer ne može biti drugačiji nego što jeste. Ovo je njegovo ime. Ako čovek ne želi da prihvati oproštenje kada se tako besplatno i neprestano nudi, on mora propastio u svojim gresima; jer on nikoga ne može prisiliti da ga prihvati, već ga pruža i nudi svima. On nudi oproštenje svakoj duši; i nudi uvek. Jer on je takav; i on je isti i juče i danas i zauvek. Od večnosti do večnosti, on je Bog. I on je Bog svakoj duši. Od večnosti do večnosti, on je ono što jeste i on ne može biti ništa drugo. „Ja sam onaj koji jesam. Ovo je moje ime zauvek i ovo je moj spomen kroz sve naraštaje.“ On „oprašta bezakonje i prestup i greh.“ To je njegovo ime. Slava njegovom imenu!
„I Gospod se spustio u oblaku i stajao sa njim tamo i objavio je ime Gospodnje. I Gospod je prošao pred njim i objavio, Gospod, Gospod Bog, milosrdan i milostiv, dugotrpeljiv, pun dobrote i istine, koji čuva milost hiljadama, opraštajući bezakonje i prestup i greh.“ Ovo je njegovo ime. Ovo je on sam. Stoga, „Ustani i blagosiljaj Gospoda svog Boga, uvek i zauvek; i budite blagosloveni slavnim imenom koje je blagosloveno iznad svakog blagoslova i slave.“ „Veličajte zajedno sa mnom Gospoda i uzvisujmo zajedno ime njegovo.
A. T. J.
