Videli smo da je Hrist imao potpuno isto grešno ljudsko telo kao što je i naše. Međutim sada ćemo da vidimo zašto je to tako, zašto je Bog morao da dođe u grešnom ljudskom telu. Takođe smo videli da je greh prestup zakona, da je plata za greh smrt i da su svi ljudi zgrešili (1. Jovanova 3:4; Rimljanima 6:23; Rimljanima 3:23). Evo šta znači svi su zgrešili: „Zbog toga, kao što je preko jednog čoveka greh ušao u svet i preko greha smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili.“ Rimljanima 5:12. Dakle Adam je prekršio Božji zakon što je greh i onda je smrt došla preko greha jer je plata za greh smrt i ta smrt je prešla na sve nas zato što smo svi mi zgrešili u Adamu. Hajde sada da istražimo kako smo svi mi zgrešili pa je smrt morala da pređe na sve ljude.
Zbog učinjenog greha Adam je trebao odmah da umre drugom smrću iz koje više nema povratka: „Blagoslovljen je i svet onaj ko ima udela u prvom vaskrsnuću: nad takvima druga smrt nema vlasti, nego će oni biti sveštenici Božji i Hristovi i vladaće sa njim hiljadu godina… I smrt i grob su bili bačeni u ognjeno jezero. To je druga smrt. I ko god nije bio nađen zapisan u knjizi života, bio je bačen u ognjeno jezero.“ Otkrivenje 20:6, 14, 15. „’Jer evo, dolazi dan koji će kao peć goreti; i svi oholi, jeste, i svi oni koji zlo čine, biće strnjika: dan koji dolazi spaliće ih’, govori Gospod nad vojskama, ’da im ne ostane ni korena ni grane.’… ’I gazićete opake; jer će oni biti pepeo pod vašim stopalima u dan kada ja to učinim’, govori Gospod nad vojskama.’“ Malahija 4:1, 3. Pošto Adam nije imao pravo da ostane živ, onda nije imao pravo ni da ima potomke. Kada prekršite Božji zakon nemate više pravo da živite i nemate pravo da pravite decu. Imate samo pravo da prestanete da postojite. Znači onda ni mi nemamo pravo da se rodimo i to što smo se rodili je prestup zakon. Tako je svaki čovek na planeti zgrešio pa čak i tek rođena beba koja još nije stigla da učini nijedan greh ni u mislima ni na delu.
Neko će reći da je to previše surovo i da Bog nema ljubavi zato što neće da ostavi u životu nikoga ko prekrši njegov zakon. To je ono što Sotona želi da ljudi misle. Bog zapravo hoće da ostavi u životu čak i one koji prekrše njegov zakon ali postoji ozbiljan problem zbog kojeg ne može da ih ostavi u životu. Taj problem je opisan u ovom stihu: „I video je Gospod da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka zamisao njegovog srca neprestano samo zlo.“ 1. Mojsijeva 6:5. Vidite kada je došlo do kršenja Božjeg zakona, Adam nije samo mogao da kaže izvini Bože, neću više nikada to da učinim zato što je svaka zamisao njegovog srca postala neprestano samo zlo. Došlo je do užasne promene. Njegova nepala ljudska priroda postala je pala i zato je izgubio Božje obličje po kojem je stvoren i on i Eva su krenuli da dobijaju decu koja su po Adamovom obličju a ne po Božjem (1. Mojsijeva 1:27, 28, 31; 1. Mojsijeva 5:3). Pošto su Adam i Eva sa kršenjem Božjeg zakona upoznali zlo Bog je morao da im zabrani da jedu sa drveta života: „I reče Gospod Bog: ’Evo, čovek je postao kao jedan od nas, da poznaje dobro i zlo; a sada, da ne bi posegnuo rukom i ubrao i sa stabla života pa pojeo i živeo zauvek’, zbog toga ga je Gospod Bog otposlao iz edenskog vrta da obrađuje zemlju od koje je bio uzet. Tako je on isterao čoveka; i postavio je on istočno od edenskog vrta heruvime i plameni mač, koji se okretao na sve strane, da čuvaju put do stabla života.“ 1. Mojsijeva 3:22-24.
Pošto smo sada videli iz Biblije kako su to svi ljudi zgrešili uključujući i tek rođenu bebu hajde sada da vidimo kakvo je rešenje dao Bog i na osnovu čega je pustio Adama da živi i da ima decu iako je Adam prekršio njegov zakon. Kada je svaka Adamova misao postala zla kao i Evina zbog kršenja Božjeg zakona odmah su krenuli da se sakrivaju od Boga i da prebacuju krivicu sa sebe na nekog drugog, gde je Adam čak okrivio i samog Boga kada je spomenuo da mu je žena koju mu je Bog dao dala da jede sa zabranjenog drveta i jedini način da ih Bog spasi bio je taj da ubaci preko svog Duha u njih neprijateljstvo prema Sotoni: „I začuli su glas Gospoda Boga gde hoda vrtom u smiraj dana; i sakrili su se Adam i njegova žena od prisutnosti Gospoda Boga među stabla u vrtu. I pozvao je Gospod Bog Adama, i rekao mu je: ’Gde si?’ A on mu je rekao: ’Čuo sam tvoj glas u vrtu pa sam se uplašio, jer sam bio go, i sakrio sam se.’ I rekao mu je on: ’Ko ti je rekao da si go? Zar si jeo sa stabla za koje sam ti zapovedio da sa njega ne smeš jesti?’ I odgovorio je čovek: ’Žena koju si ti dao da bude sa mnom, ona mi je dala sa stabla pa sam jeo.’ I rekao je Gospod Bog ženi: ’Šta si to učinila?’ A žena je rekla: ’Zmija me prevarila pa sam jela.’ Tada je Gospod Bog rekao zmiji: ’Zato što si to učinila, prokleta da si nad svom stokom i nad svakom poljskom životinjom; po svom trbuhu ćeš puzati i prah ćeš jesti sve dane svog života. I staviću neprijateljstvo između tebe i žene, i između semena tvoga i semena njenog: ono će glavu tvoju zgnječiti, a ti ćeš zgnječiti njegovu petu.’“ 1. Mojsijeva 3:8-15.
Veoma je važno da razumemo iz Biblije šta je to neprijateljstvo, kako deluje u čoveku, i kada se ono stavlja u čoveka. Ova dva stiha nam mogu pomoći da shvatimo šta je neprijateljstvo koje je Bog stavio u Adama i Evu i kako ono deluje u ljudima: „Verom je Avelj prineo Bogu bolju žrtvu nego Kain.“ Jevrejima 11:4; „Jer svako ko čini zlo, mrzi svetlo i ne dolazi ka svetlu da se ne osude njegova dela.“ Jovan 3:20. To neprijateljstvo ne može biti ništa drugo nego vera od onoga koji će zgnječiti zmijinu glavu, to jest od Isusa Hrista i tom Hristovom verom je Avelj prineo bolju žrtvu nego Kain i Kain ga je ubio jer su Aveljova dela bila pravedna zahvaljujući tom neprijateljstvu, toj Hristovoj veri, dok je Kain odbio da živi po tom neprijateljstvu, po toj Hristovoj veri pa su zato Kainova dela bila zla: „Jer ovo je poruka koju ste čuli od početka: da volimo jedan drugoga. Ne kao Kain, koji je bio od onog zlog i zaklao brata svoga. A zbog čega ga je zaklao? Zato što su njegova vlastita dela bila zla, a od njegovog brata pravedna.“ 1. Jovanova 3:11, 12. To neprijateljstvo je svetlelo u Avelju, a Kain nije hteo da se približi svetlu da se ne osudi njegovo zlo delo što je prineo plodove svog rada umesto zaklanog jagnjeta čija prolivena krv je simbolizovala Hristovu prolivenu krv za nas. Zato je ubijanjem Avelja pokušao da ugasi svetlo, da poništi Isusovu veru, da prekine neprijateljstvo koje je Bog stavio u Avelja. Znači neprijateljstvo je Isusova vera koja deluje u čoveku da čovek svetli životom po toj veri. Sada znamo šta je neprijateljstvo i kako ono deluje u čoveku ali još treba da vidimo kada se ono stavlja u čoveka.
Treba da se upitamo da li je Kain koji je ubio Avelja imao isto to neprijateljstvo u sebi. Naravno da jeste jer Bog ne čeka da ljudi postanu dobri pa da onda stavi u njih neprijateljstvo protiv Sotone zato što su Adamove i Evine misli bile samo zle u trenutku kada je Bog stavio neprijateljstvo u njih što smo i videli. Sada sledi sledeće logično pitanje, ako je Kain imao neprijateljstvo prema Sotoni zašto je onda učinio to zlo Sotonsko delo i ubio svog brata. Odgovor je zato što je svojom slobodnom voljom odbio da živi po tom neprijateljstvu prema Sotoni koje je Bog stavio u njega. Odbio je da živi po Hristovoj veri, odbio je da svetli životom po toj veri. Pre nego što je Kain to učinio Bog ga je upozorio da je greh na vratima ako ne čini dobro: „I reče Gospod Kainu: ’Zašto si ljut? i zašto ti je lice smrknuto? Ako činiš dobro, nećeš li biti prihvaćen? a ako ne činiš dobro, greh leži pred vratima. U tvojoj će vlasti biti želja njegova i ti ćeš nad njim vladati.’” 1. Mojsijeva 4:6, 7. Kain je dobio priliku da živi po tom neprijateljstvu koje je Bog stavio čak i u njega, ali je odbio. Odbio je da radi ono što Bog želi i da bude dobar za razliku od Adama, Eve i Avelja koji to nisu odbili. Bog koji je svojim Duhom prisutan u nama čini da hoćemo i delujemo onako kako On želi: „Jer Bog je taj koji preko svog dobročinstva čini u vama da hoćete i delujete.“ Filipljanima 2:13. Tako su Adam i Eva čija je svaka misao bila zla nakon pada u greh dobili to neprijateljstvo protiv Sotone i dobili priliku da ugode Bogu, odnosno čine dobro. Bog je to učinio u njima. Stavio je neprijateljstvo u njih i dao im izbor da žive po tom neprijateljstvu. Kain je izabrao da neće. Dakle kada se onda to neprijateljstvo, ta Isusova vera stavlja u čoveka? Sigurno ne onda kada čovek postane hrišćanin jer on ne bi ni mogao da izabere da postane hrišćanin da to neprijateljstvo već nije u njemu. To neprijateljstvo se stavlja u čoveka još dok je čovek u majčinoj utrobi i svaki se čovek rađa sa tim neprijateljstvom, sa tom Isusovom verom i onda je pred njim izbor da li će da živi po tom neprijateljstvu, po toj Hristovoj veri ili neće. Ako hoće spasiće se, a ako neće izgubiće spasenje.
Hajde da to dokažemo Biblijom: „U početku je bila Reč i Reč je bila sa Bogom i Reč je bila Bog… Sve je preko nje postalo, i nije bez nje postalo ništa što je postalo. U njoj je bio život, i život je bio svetlo ljudima… Bilo je to Svetlo istinito koje rasvetljuje svakog čoveka koji dolazi na svet… I postala je Reč telo i prebivala je među nama; i posmatrali smo slavu njegovu, slavu kao u jedinorođenog od Oca, punog milosti i istine.“ Jovan 1:1, 3, 4, 9, 14. Vidimo da je Isus Svetlo koje rasvetljava ne samo hrišćane već svakog čoveka koji dolazi na svet. Zato je Jovan Krstitelj bio ispunjen Duhom u majčinoj utrobi: „Biće ispunjen Duhom Svetim već od majčine utrobe.“ Luka 1:15. Dakle ljudi se rađaju sa Božjim Duhom u sebi i onda imaju izbor da li će da žive po tom Duhu ili neće. Jedan od plodova tog Duha je vera: „A plod Duha je ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vera.“ Galatima 5:20. Pošto je neprijateljstvo Hristova vera a vidimo da je ta vera plod Duha i da je Duh u ljudima još u utrobi onda ne treba da nas čudi što u Bibliji piše da je Bog dodelio svakom čoveku meru vere: „Jer po milosti koja mi je data, svakom od vas kažem: Nemojte misliti o sebi više nego što treba misliti, nego mislite trezno, prema tome kako je Bog svakom čoveku dodelio meru vere.“ Rimljanima 12:3. Vidite Biblija ne uči da neko prvo treba da bude dobar pa da onda dobije tu veru, ona uči da je tu veru dobio svaki čovek, da Isus rasvetljava svakog čoveka koji dolazi na svet i da su ljudi ispunjeni Duhom još u majčinoj utrobi.
Stih iz Rimljana 12:3 je citiran onako kako je preveden u engleskoj KJV Bibliji, a može se proveriti i u Strongovom rečniku značenje grčke reči hekastos koja je upotrebljena u tom stihu i koja znači svakom. Tu istu reč imamo i u ovom stihu gde je prevedena svakom: „Jer doći će Sin čovečji u slavi Oca svoga sa svojim anđelima i naplatiće tada svakom (hekastos) po njegovim delima.“ Matej 16:27. Neko će pitati kako je pravi prevod Rimljana 12:3 da je svakom čoveku Bog dodelio meru vere, kada je vera plod Duha, a Duh se ne daje na meru? „Bog Duha ne daje na meru.” Jovan 3:34. Jovan 3:34 nam govori da niko ne dobija na meru Duh u smislu da niko ne može da kaže ja sam dobio Duh u manjoj meri a ti u većoj. Mera vere iz Rimljana 12:3 ne znači da je neko dobio manje vere a neko više nego je svaki čovek na planeti dobio istu meru vere, istu količinu Duha a ta mera je sam Isus Hrist u punini koji održava svakog čoveka u životu i menja srca ljudi prisustvom Svog Duha u njima i samo u Hristu punina božanstva prebiva u telu: „Dok svi ne prispemo do jedinstva vere i spoznaje Sina Božjeg, do savršenog čoveka, do mere uzrasta Hristove punine.“ Efescima 4:13; „Jer u njemu telesno prebiva sva punina Božanstva.“ Kološanima 2:9.
Kada bismo mi prvo morali da budemo dobri da bismo dobili tu veru onda bismo je dobili na osnovu naših dela. Ne možemo prvo da budemo dobri pa da onda dobijemo veru koja nam daje izbor da budemo dobri: „Znamo da se čovek ne opravdava delima Zakona, nego verom Isusa Hrista, i mi smo poverovali u Hrista Isusa da budemo opravdani po veri Hristovoj, a ne delima Zakona: jer se delima Zakona neće opravdati ni jedno telo.“ Galatima 2:16. Zato je napisano da je spasavanje po toj veri milost i Božji dar i da to nije od nas: „Jer milošću ste spašeni po veri; i to nije od vas: Božji je to dar; ne po delima, da se ne bi ko hvalio. Jer njegovo smo delo, stvoreno u Hristu Isusu za dobra dela koja je unapred odredio Bog da u njima hodamo.“ Efescima 2:8-10. Ne postoje naša dobra dela nego Hristova dobra dela u kojima je Bog unapred odredio da svaki čovek hoda zahvaljujući toj Hristovoj veri, tom neprijateljstvu. To nikako ne znači da ne moramo da držimo Božji zakon već to znači da ne možemo da ga držimo sami od sebe već samo u Hristu i zahvaljujući Hristu: „Poništavamo li, dakle, Zakon po veri? Nipošto; naprotiv, Zakon utvrđujemo.“ Rimljanima 3:31; „U tome je postojanost svetih, onih koji drže Božje zapovesti i veru Isusovu.“ Otkrivenje 14:12.
Zašto nismo hodali kao svetovni u dobrim delima Hristove vere ako tu veru imamo od rođenja? Zato što smo svojom nepravednošću sputavali istinu: „Jer u njemu je otkrivena pravednost Božja od vere ka veri; kao što je pisano: ’Pravednik će po veri živeti.’ Jer otkriva se gnev Božji sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji istinu sputavaju nepravednošću.“ Rimljanima 1:17, 18. Isus je istina i Njega smo sputavali: „Ja sam put, istina i život: niko ne dolazi ka Ocu, osim preko mene.“ Jovan 14:6. Kao što vidimo u Bibliji ne piše pravednik će imati veru jer svaki čovek ima veru, nego piše pravednik će živeti po veri. Nije dovoljno samo da imamo veru već moramo i da živimo po njoj. Pošto je jasno iz Biblije da moramo da živimo po Isusovoj veri, onda je jasno da je Isusova vera u nama mrtva ako je ne koristimo da pomoću nje činimo Isusova dela. Ne radi se o nekim našim delima isto kao što se i ne radi o nekoj našoj veri: „On nas je spasio, ne po delima pravednosti koja smo mi učinili, nego po svojoj milosti.“ Tit 3:5. Mi samo možemo da odaberemo hoćemo li živeti po Isusovoj veri i na taj način pokazati u životu Isusova dela ili ćemo pustiti da ta Isusova vera u nama bude mrtva bez Isusovih dela. Na to je Jakov mislio kada je nadahnut Duhom napisao da je vera bez dela mrtva: „Jer kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva.“ Jakov 2:26. Da li možemo i sada da sputavamo Hrista u nama kao što smo Ga sputavali dok smo bili svetovni? Da, možemo ako odaberemo da slušamo svoje grešno telo: „Jer oni koji su po telu misle na ono što je od tela, a oni koji su po Duhu na ono što je od Duha. Jer telesno rasuđivanje je smrt, a duhovno rasuđivanje je život i mir. Zato je telesno rasuđivanje neprijateljstvo prema Bogu: Zakonu Božjem nije podvrgnuto, niti pak može biti. Zato oni koji su u telu, ne mogu ugoditi Bogu.“ Rimljanima 8:5-8.
Utvrdili smo Biblijom šta je neprijateljstvo koje je Bog stavio između ženinog semena i zmijinog semena, kako ono deluje u čoveku i kada se stavlja u čoveka. Pročitajmo sada i šta Elen Vajt piše o tom neprijateljstvu: „Ubistvo Avelja je bilo prvi primer neprijateljstva koje je Bog objavio da će postojati između zmije i semena žene—između Sotone i njegovih podanika i Hrista i Njegovih sledbenika. Preko čovekovog greha, Sotona je dobio kontrolu nad ljudskom rasom, ali Hrist će im omogućiti da odbace njegov jaram. Kad god, preko vere u Božje Jagnje, duša odbaci službu greha, Sotonin gnev se rasplamsa. Sveti Aveljov život je svedočio protiv Sotonine tvrdnje da je nemoguće za čoveka da drži Božji zakon.“ Elen Vajt, Patrijarsi i Proroci. Dakle vidimo da je i Elen Vajt verovala ispravno u skladu sa Biblijom da je to neprijateljstvo značilo da preko vere u Božje Jagnje svaki čovek može da odbaci službu greha i da se onda Sotonin greh rasplamsava jer čovek koji tako nešto uradi svojim svetim životom svedoči protiv Sotonine tvrdnje da je nemoguće za čoveka da drži Božji zakon.
Upravo iz svega do sada navedenog dobijamo razlog zašto je Isus morao da ima na zemlji isto grešno telo kao mi. Isus je stavio neprijateljstvo, to jest svoju veru u svakog čoveka i onda čovek ako živi po toj veri, tom neprijateljstvu i pored toga što ima grešno telo može savršeno da drži Božji zakon. Sotona je besan i zahteva da zna sa kojim pravom Isus može da stavi svoju veru u svakog čoveka i da na taj način omogući čoveku da ne živi po grešnom telu već po Božjem zakonu. Isus mu je pokazao sa kojim pravom kada je u tom istom grešnom telu kakvo imamo i mi savršeno održao Božji zakon oslanjajući se na Boga Oca svojom verom koju je stavio u svakog čoveka na svetu: „Sada je sud ovome svetu; sada će vladar ovoga sveta biti izbačen napolje. I ja, kada budem podignut sa zemlje, sve ću privući ka sebi.” Jovan 12:31, 32; „Neću više sa vama mnogo govoriti; jer dolazi vladar ovoga sveta, a u meni nema ništa.” Jovan 14:30; „I čuo sam glas veliki koji govori na nebu: ’sada je nastalo spasenje i sila i kraljevstvo našeg Boga, i vlast njegovog Hrista! Jer je zbačen tužitelj braće naše, koji ih je optuživao pred našim Bogom dan i noć. I oni su ga pobedili krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svojega i nisu voleli svoj život do smrti.’” Otkrivenje 12:10, 11. Isus koji je zbog svog rođenja od Oca, Bog i vlasnik života koji su ljudi izgubili padom u greh, morao je da dođe u grešnom ljudskom telu i da pod istim uslovima u kojima se i mi nalazimo održi savršeno Božji zakon umirući svom božanskom ja svaki dan oslanjajući se na Oca verom koju je stavio u svakog čoveka: „Jer nemamo prvosveštenika koji ne bi mogao saosećati sa našim slabostima, nego iskušavanog u svemu poput nas, ali bez greha.“ Jevrejima 4:15; „On je u dane dok je bio u telu sa silnim vapajem i sa suzama prinosio molitve i molbe onom koji ga je mogao spasiti od smrti, i bio je uslišen zbog bogobojaznosti. Iako je bio Sin, iz onoga što je propatio naučio se poslušnosti i, učinjen savršenim, svima koji mu se pokoravaju postao je začetnik večnog spasenja.“ Jevrejima 5:7-9.
B. M.
Zbog učinjenog greha Adam je trebao odmah da umre drugom smrću iz koje više nema povratka: „Blagoslovljen je i svet onaj ko ima udela u prvom vaskrsnuću: nad takvima druga smrt nema vlasti, nego će oni biti sveštenici Božji i Hristovi i vladaće sa njim hiljadu godina… I smrt i grob su bili bačeni u ognjeno jezero. To je druga smrt. I ko god nije bio nađen zapisan u knjizi života, bio je bačen u ognjeno jezero.“ Otkrivenje 20:6, 14, 15. „’Jer evo, dolazi dan koji će kao peć goreti; i svi oholi, jeste, i svi oni koji zlo čine, biće strnjika: dan koji dolazi spaliće ih’, govori Gospod nad vojskama, ’da im ne ostane ni korena ni grane.’… ’I gazićete opake; jer će oni biti pepeo pod vašim stopalima u dan kada ja to učinim’, govori Gospod nad vojskama.’“ Malahija 4:1, 3. Pošto Adam nije imao pravo da ostane živ, onda nije imao pravo ni da ima potomke. Kada prekršite Božji zakon nemate više pravo da živite i nemate pravo da pravite decu. Imate samo pravo da prestanete da postojite. Znači onda ni mi nemamo pravo da se rodimo i to što smo se rodili je prestup zakon. Tako je svaki čovek na planeti zgrešio pa čak i tek rođena beba koja još nije stigla da učini nijedan greh ni u mislima ni na delu.
Neko će reći da je to previše surovo i da Bog nema ljubavi zato što neće da ostavi u životu nikoga ko prekrši njegov zakon. To je ono što Sotona želi da ljudi misle. Bog zapravo hoće da ostavi u životu čak i one koji prekrše njegov zakon ali postoji ozbiljan problem zbog kojeg ne može da ih ostavi u životu. Taj problem je opisan u ovom stihu: „I video je Gospod da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka zamisao njegovog srca neprestano samo zlo.“ 1. Mojsijeva 6:5. Vidite kada je došlo do kršenja Božjeg zakona, Adam nije samo mogao da kaže izvini Bože, neću više nikada to da učinim zato što je svaka zamisao njegovog srca postala neprestano samo zlo. Došlo je do užasne promene. Njegova nepala ljudska priroda postala je pala i zato je izgubio Božje obličje po kojem je stvoren i on i Eva su krenuli da dobijaju decu koja su po Adamovom obličju a ne po Božjem (1. Mojsijeva 1:27, 28, 31; 1. Mojsijeva 5:3). Pošto su Adam i Eva sa kršenjem Božjeg zakona upoznali zlo Bog je morao da im zabrani da jedu sa drveta života: „I reče Gospod Bog: ’Evo, čovek je postao kao jedan od nas, da poznaje dobro i zlo; a sada, da ne bi posegnuo rukom i ubrao i sa stabla života pa pojeo i živeo zauvek’, zbog toga ga je Gospod Bog otposlao iz edenskog vrta da obrađuje zemlju od koje je bio uzet. Tako je on isterao čoveka; i postavio je on istočno od edenskog vrta heruvime i plameni mač, koji se okretao na sve strane, da čuvaju put do stabla života.“ 1. Mojsijeva 3:22-24.
Pošto smo sada videli iz Biblije kako su to svi ljudi zgrešili uključujući i tek rođenu bebu hajde sada da vidimo kakvo je rešenje dao Bog i na osnovu čega je pustio Adama da živi i da ima decu iako je Adam prekršio njegov zakon. Kada je svaka Adamova misao postala zla kao i Evina zbog kršenja Božjeg zakona odmah su krenuli da se sakrivaju od Boga i da prebacuju krivicu sa sebe na nekog drugog, gde je Adam čak okrivio i samog Boga kada je spomenuo da mu je žena koju mu je Bog dao dala da jede sa zabranjenog drveta i jedini način da ih Bog spasi bio je taj da ubaci preko svog Duha u njih neprijateljstvo prema Sotoni: „I začuli su glas Gospoda Boga gde hoda vrtom u smiraj dana; i sakrili su se Adam i njegova žena od prisutnosti Gospoda Boga među stabla u vrtu. I pozvao je Gospod Bog Adama, i rekao mu je: ’Gde si?’ A on mu je rekao: ’Čuo sam tvoj glas u vrtu pa sam se uplašio, jer sam bio go, i sakrio sam se.’ I rekao mu je on: ’Ko ti je rekao da si go? Zar si jeo sa stabla za koje sam ti zapovedio da sa njega ne smeš jesti?’ I odgovorio je čovek: ’Žena koju si ti dao da bude sa mnom, ona mi je dala sa stabla pa sam jeo.’ I rekao je Gospod Bog ženi: ’Šta si to učinila?’ A žena je rekla: ’Zmija me prevarila pa sam jela.’ Tada je Gospod Bog rekao zmiji: ’Zato što si to učinila, prokleta da si nad svom stokom i nad svakom poljskom životinjom; po svom trbuhu ćeš puzati i prah ćeš jesti sve dane svog života. I staviću neprijateljstvo između tebe i žene, i između semena tvoga i semena njenog: ono će glavu tvoju zgnječiti, a ti ćeš zgnječiti njegovu petu.’“ 1. Mojsijeva 3:8-15.
Veoma je važno da razumemo iz Biblije šta je to neprijateljstvo, kako deluje u čoveku, i kada se ono stavlja u čoveka. Ova dva stiha nam mogu pomoći da shvatimo šta je neprijateljstvo koje je Bog stavio u Adama i Evu i kako ono deluje u ljudima: „Verom je Avelj prineo Bogu bolju žrtvu nego Kain.“ Jevrejima 11:4; „Jer svako ko čini zlo, mrzi svetlo i ne dolazi ka svetlu da se ne osude njegova dela.“ Jovan 3:20. To neprijateljstvo ne može biti ništa drugo nego vera od onoga koji će zgnječiti zmijinu glavu, to jest od Isusa Hrista i tom Hristovom verom je Avelj prineo bolju žrtvu nego Kain i Kain ga je ubio jer su Aveljova dela bila pravedna zahvaljujući tom neprijateljstvu, toj Hristovoj veri, dok je Kain odbio da živi po tom neprijateljstvu, po toj Hristovoj veri pa su zato Kainova dela bila zla: „Jer ovo je poruka koju ste čuli od početka: da volimo jedan drugoga. Ne kao Kain, koji je bio od onog zlog i zaklao brata svoga. A zbog čega ga je zaklao? Zato što su njegova vlastita dela bila zla, a od njegovog brata pravedna.“ 1. Jovanova 3:11, 12. To neprijateljstvo je svetlelo u Avelju, a Kain nije hteo da se približi svetlu da se ne osudi njegovo zlo delo što je prineo plodove svog rada umesto zaklanog jagnjeta čija prolivena krv je simbolizovala Hristovu prolivenu krv za nas. Zato je ubijanjem Avelja pokušao da ugasi svetlo, da poništi Isusovu veru, da prekine neprijateljstvo koje je Bog stavio u Avelja. Znači neprijateljstvo je Isusova vera koja deluje u čoveku da čovek svetli životom po toj veri. Sada znamo šta je neprijateljstvo i kako ono deluje u čoveku ali još treba da vidimo kada se ono stavlja u čoveka.
Treba da se upitamo da li je Kain koji je ubio Avelja imao isto to neprijateljstvo u sebi. Naravno da jeste jer Bog ne čeka da ljudi postanu dobri pa da onda stavi u njih neprijateljstvo protiv Sotone zato što su Adamove i Evine misli bile samo zle u trenutku kada je Bog stavio neprijateljstvo u njih što smo i videli. Sada sledi sledeće logično pitanje, ako je Kain imao neprijateljstvo prema Sotoni zašto je onda učinio to zlo Sotonsko delo i ubio svog brata. Odgovor je zato što je svojom slobodnom voljom odbio da živi po tom neprijateljstvu prema Sotoni koje je Bog stavio u njega. Odbio je da živi po Hristovoj veri, odbio je da svetli životom po toj veri. Pre nego što je Kain to učinio Bog ga je upozorio da je greh na vratima ako ne čini dobro: „I reče Gospod Kainu: ’Zašto si ljut? i zašto ti je lice smrknuto? Ako činiš dobro, nećeš li biti prihvaćen? a ako ne činiš dobro, greh leži pred vratima. U tvojoj će vlasti biti želja njegova i ti ćeš nad njim vladati.’” 1. Mojsijeva 4:6, 7. Kain je dobio priliku da živi po tom neprijateljstvu koje je Bog stavio čak i u njega, ali je odbio. Odbio je da radi ono što Bog želi i da bude dobar za razliku od Adama, Eve i Avelja koji to nisu odbili. Bog koji je svojim Duhom prisutan u nama čini da hoćemo i delujemo onako kako On želi: „Jer Bog je taj koji preko svog dobročinstva čini u vama da hoćete i delujete.“ Filipljanima 2:13. Tako su Adam i Eva čija je svaka misao bila zla nakon pada u greh dobili to neprijateljstvo protiv Sotone i dobili priliku da ugode Bogu, odnosno čine dobro. Bog je to učinio u njima. Stavio je neprijateljstvo u njih i dao im izbor da žive po tom neprijateljstvu. Kain je izabrao da neće. Dakle kada se onda to neprijateljstvo, ta Isusova vera stavlja u čoveka? Sigurno ne onda kada čovek postane hrišćanin jer on ne bi ni mogao da izabere da postane hrišćanin da to neprijateljstvo već nije u njemu. To neprijateljstvo se stavlja u čoveka još dok je čovek u majčinoj utrobi i svaki se čovek rađa sa tim neprijateljstvom, sa tom Isusovom verom i onda je pred njim izbor da li će da živi po tom neprijateljstvu, po toj Hristovoj veri ili neće. Ako hoće spasiće se, a ako neće izgubiće spasenje.
Hajde da to dokažemo Biblijom: „U početku je bila Reč i Reč je bila sa Bogom i Reč je bila Bog… Sve je preko nje postalo, i nije bez nje postalo ništa što je postalo. U njoj je bio život, i život je bio svetlo ljudima… Bilo je to Svetlo istinito koje rasvetljuje svakog čoveka koji dolazi na svet… I postala je Reč telo i prebivala je među nama; i posmatrali smo slavu njegovu, slavu kao u jedinorođenog od Oca, punog milosti i istine.“ Jovan 1:1, 3, 4, 9, 14. Vidimo da je Isus Svetlo koje rasvetljava ne samo hrišćane već svakog čoveka koji dolazi na svet. Zato je Jovan Krstitelj bio ispunjen Duhom u majčinoj utrobi: „Biće ispunjen Duhom Svetim već od majčine utrobe.“ Luka 1:15. Dakle ljudi se rađaju sa Božjim Duhom u sebi i onda imaju izbor da li će da žive po tom Duhu ili neće. Jedan od plodova tog Duha je vera: „A plod Duha je ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vera.“ Galatima 5:20. Pošto je neprijateljstvo Hristova vera a vidimo da je ta vera plod Duha i da je Duh u ljudima još u utrobi onda ne treba da nas čudi što u Bibliji piše da je Bog dodelio svakom čoveku meru vere: „Jer po milosti koja mi je data, svakom od vas kažem: Nemojte misliti o sebi više nego što treba misliti, nego mislite trezno, prema tome kako je Bog svakom čoveku dodelio meru vere.“ Rimljanima 12:3. Vidite Biblija ne uči da neko prvo treba da bude dobar pa da onda dobije tu veru, ona uči da je tu veru dobio svaki čovek, da Isus rasvetljava svakog čoveka koji dolazi na svet i da su ljudi ispunjeni Duhom još u majčinoj utrobi.
Stih iz Rimljana 12:3 je citiran onako kako je preveden u engleskoj KJV Bibliji, a može se proveriti i u Strongovom rečniku značenje grčke reči hekastos koja je upotrebljena u tom stihu i koja znači svakom. Tu istu reč imamo i u ovom stihu gde je prevedena svakom: „Jer doći će Sin čovečji u slavi Oca svoga sa svojim anđelima i naplatiće tada svakom (hekastos) po njegovim delima.“ Matej 16:27. Neko će pitati kako je pravi prevod Rimljana 12:3 da je svakom čoveku Bog dodelio meru vere, kada je vera plod Duha, a Duh se ne daje na meru? „Bog Duha ne daje na meru.” Jovan 3:34. Jovan 3:34 nam govori da niko ne dobija na meru Duh u smislu da niko ne može da kaže ja sam dobio Duh u manjoj meri a ti u većoj. Mera vere iz Rimljana 12:3 ne znači da je neko dobio manje vere a neko više nego je svaki čovek na planeti dobio istu meru vere, istu količinu Duha a ta mera je sam Isus Hrist u punini koji održava svakog čoveka u životu i menja srca ljudi prisustvom Svog Duha u njima i samo u Hristu punina božanstva prebiva u telu: „Dok svi ne prispemo do jedinstva vere i spoznaje Sina Božjeg, do savršenog čoveka, do mere uzrasta Hristove punine.“ Efescima 4:13; „Jer u njemu telesno prebiva sva punina Božanstva.“ Kološanima 2:9.
Kada bismo mi prvo morali da budemo dobri da bismo dobili tu veru onda bismo je dobili na osnovu naših dela. Ne možemo prvo da budemo dobri pa da onda dobijemo veru koja nam daje izbor da budemo dobri: „Znamo da se čovek ne opravdava delima Zakona, nego verom Isusa Hrista, i mi smo poverovali u Hrista Isusa da budemo opravdani po veri Hristovoj, a ne delima Zakona: jer se delima Zakona neće opravdati ni jedno telo.“ Galatima 2:16. Zato je napisano da je spasavanje po toj veri milost i Božji dar i da to nije od nas: „Jer milošću ste spašeni po veri; i to nije od vas: Božji je to dar; ne po delima, da se ne bi ko hvalio. Jer njegovo smo delo, stvoreno u Hristu Isusu za dobra dela koja je unapred odredio Bog da u njima hodamo.“ Efescima 2:8-10. Ne postoje naša dobra dela nego Hristova dobra dela u kojima je Bog unapred odredio da svaki čovek hoda zahvaljujući toj Hristovoj veri, tom neprijateljstvu. To nikako ne znači da ne moramo da držimo Božji zakon već to znači da ne možemo da ga držimo sami od sebe već samo u Hristu i zahvaljujući Hristu: „Poništavamo li, dakle, Zakon po veri? Nipošto; naprotiv, Zakon utvrđujemo.“ Rimljanima 3:31; „U tome je postojanost svetih, onih koji drže Božje zapovesti i veru Isusovu.“ Otkrivenje 14:12.
Zašto nismo hodali kao svetovni u dobrim delima Hristove vere ako tu veru imamo od rođenja? Zato što smo svojom nepravednošću sputavali istinu: „Jer u njemu je otkrivena pravednost Božja od vere ka veri; kao što je pisano: ’Pravednik će po veri živeti.’ Jer otkriva se gnev Božji sa neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji istinu sputavaju nepravednošću.“ Rimljanima 1:17, 18. Isus je istina i Njega smo sputavali: „Ja sam put, istina i život: niko ne dolazi ka Ocu, osim preko mene.“ Jovan 14:6. Kao što vidimo u Bibliji ne piše pravednik će imati veru jer svaki čovek ima veru, nego piše pravednik će živeti po veri. Nije dovoljno samo da imamo veru već moramo i da živimo po njoj. Pošto je jasno iz Biblije da moramo da živimo po Isusovoj veri, onda je jasno da je Isusova vera u nama mrtva ako je ne koristimo da pomoću nje činimo Isusova dela. Ne radi se o nekim našim delima isto kao što se i ne radi o nekoj našoj veri: „On nas je spasio, ne po delima pravednosti koja smo mi učinili, nego po svojoj milosti.“ Tit 3:5. Mi samo možemo da odaberemo hoćemo li živeti po Isusovoj veri i na taj način pokazati u životu Isusova dela ili ćemo pustiti da ta Isusova vera u nama bude mrtva bez Isusovih dela. Na to je Jakov mislio kada je nadahnut Duhom napisao da je vera bez dela mrtva: „Jer kao što je telo bez duha mrtvo, tako je i vera bez dela mrtva.“ Jakov 2:26. Da li možemo i sada da sputavamo Hrista u nama kao što smo Ga sputavali dok smo bili svetovni? Da, možemo ako odaberemo da slušamo svoje grešno telo: „Jer oni koji su po telu misle na ono što je od tela, a oni koji su po Duhu na ono što je od Duha. Jer telesno rasuđivanje je smrt, a duhovno rasuđivanje je život i mir. Zato je telesno rasuđivanje neprijateljstvo prema Bogu: Zakonu Božjem nije podvrgnuto, niti pak može biti. Zato oni koji su u telu, ne mogu ugoditi Bogu.“ Rimljanima 8:5-8.
Utvrdili smo Biblijom šta je neprijateljstvo koje je Bog stavio između ženinog semena i zmijinog semena, kako ono deluje u čoveku i kada se stavlja u čoveka. Pročitajmo sada i šta Elen Vajt piše o tom neprijateljstvu: „Ubistvo Avelja je bilo prvi primer neprijateljstva koje je Bog objavio da će postojati između zmije i semena žene—između Sotone i njegovih podanika i Hrista i Njegovih sledbenika. Preko čovekovog greha, Sotona je dobio kontrolu nad ljudskom rasom, ali Hrist će im omogućiti da odbace njegov jaram. Kad god, preko vere u Božje Jagnje, duša odbaci službu greha, Sotonin gnev se rasplamsa. Sveti Aveljov život je svedočio protiv Sotonine tvrdnje da je nemoguće za čoveka da drži Božji zakon.“ Elen Vajt, Patrijarsi i Proroci. Dakle vidimo da je i Elen Vajt verovala ispravno u skladu sa Biblijom da je to neprijateljstvo značilo da preko vere u Božje Jagnje svaki čovek može da odbaci službu greha i da se onda Sotonin greh rasplamsava jer čovek koji tako nešto uradi svojim svetim životom svedoči protiv Sotonine tvrdnje da je nemoguće za čoveka da drži Božji zakon.
Upravo iz svega do sada navedenog dobijamo razlog zašto je Isus morao da ima na zemlji isto grešno telo kao mi. Isus je stavio neprijateljstvo, to jest svoju veru u svakog čoveka i onda čovek ako živi po toj veri, tom neprijateljstvu i pored toga što ima grešno telo može savršeno da drži Božji zakon. Sotona je besan i zahteva da zna sa kojim pravom Isus može da stavi svoju veru u svakog čoveka i da na taj način omogući čoveku da ne živi po grešnom telu već po Božjem zakonu. Isus mu je pokazao sa kojim pravom kada je u tom istom grešnom telu kakvo imamo i mi savršeno održao Božji zakon oslanjajući se na Boga Oca svojom verom koju je stavio u svakog čoveka na svetu: „Sada je sud ovome svetu; sada će vladar ovoga sveta biti izbačen napolje. I ja, kada budem podignut sa zemlje, sve ću privući ka sebi.” Jovan 12:31, 32; „Neću više sa vama mnogo govoriti; jer dolazi vladar ovoga sveta, a u meni nema ništa.” Jovan 14:30; „I čuo sam glas veliki koji govori na nebu: ’sada je nastalo spasenje i sila i kraljevstvo našeg Boga, i vlast njegovog Hrista! Jer je zbačen tužitelj braće naše, koji ih je optuživao pred našim Bogom dan i noć. I oni su ga pobedili krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svojega i nisu voleli svoj život do smrti.’” Otkrivenje 12:10, 11. Isus koji je zbog svog rođenja od Oca, Bog i vlasnik života koji su ljudi izgubili padom u greh, morao je da dođe u grešnom ljudskom telu i da pod istim uslovima u kojima se i mi nalazimo održi savršeno Božji zakon umirući svom božanskom ja svaki dan oslanjajući se na Oca verom koju je stavio u svakog čoveka: „Jer nemamo prvosveštenika koji ne bi mogao saosećati sa našim slabostima, nego iskušavanog u svemu poput nas, ali bez greha.“ Jevrejima 4:15; „On je u dane dok je bio u telu sa silnim vapajem i sa suzama prinosio molitve i molbe onom koji ga je mogao spasiti od smrti, i bio je uslišen zbog bogobojaznosti. Iako je bio Sin, iz onoga što je propatio naučio se poslušnosti i, učinjen savršenim, svima koji mu se pokoravaju postao je začetnik večnog spasenja.“ Jevrejima 5:7-9.
B. M.
